Zahvaljujući nedavnom obeležavanju 100 dana rada Vlade Srbije u Hlebanama i u srcu istočne Srbije Kanjiži, postao sam svestan činjenice da se nalazimo na korak od toga da živimo skoro pa kao u Švajcarskoj.

Zahvaljujući mudroj politici predsednika Srbije, nikada mudrijoj u istoriji ove zemlje, građani Srbije, poput Švajcaraca, pojma nemaju ko je predsednik Vlade, a ko su ministri. Premijer bi, barem po slovu Ustava, trebalo da bude najvažnija funkcija u Srbiji. Veća čak i od sada mitske funkcije predsednika Srbije. U Srbiji to, međutim, ne može da prođe tek tako, jer se već nekoliko puta, poput dana mrmota, ponavlja situacija da imamo predsednika države koji po Ustavu i nema neka velika ovlašćenja, ali u praksi to izgleda mnogo monstruoznije nego što bi iko i pomislio.

E, upravo je zato predsedniku Srbije bio potreban neko poput Đura Macuta. Tih, povučen, miran, da ne talasa, da se ne meša u svoj posao, da je potkupljiv različitim privilegijama i da ga niko ne zna. Pa, i sam Đuro se u svom ekspozeu u Skupštini Srbije zapitao – Ko je Đuro Macut? Tada je, doduše, dao odgovor da je sin Srbije!

„Divna žena“ iz Desimirovca

Taj sin Srbije bi verovatno........

© Danas