Ne bojim se da će mašine zavladati svetom kao u Pekićevoj „Atlantidi“. Ali se bojim da smo, baš kao u romanu, postali nesposobni da živimo bez mašina.

Fantazije nam fali. O čemu tako važnom razmišljamo dok nas Guglova mapa vodi putem kojim smo deset puta prošli, ali se nismo potrudili da ga upamtimo?

Veštačka inteligencija radi brže, jače, bolje, ne pita za topli obrok, regres i sigurno zaposlenje. Samo struje traži, mnogo struje i vode da hladi računarske centre. Napravićemo takav u Kragujevcu!

Narod niko nije pitao da li hoće da u ruke robota stavi policijski posao i živi u državi nadzora, da li hoće da mašina stvara filmove i piše vesti, da sa nama četuje i prikuplja podatke. Ko neće, može da bude gorštak, da razvije šatorsko krilo ako nađe komad zemlje na koji neko već ne polaže pravo.

Sve će prštati od proizvodne efikasnosti! Doduše, ljudi od toga nemaju mnogo, osim nekoliko centomilijardera iz Silicijumske doline. Da li će iko raditi manje jer ima pomoć mašine? Ma kakvi, radiće samo manji broj ljudi, a ostali će im zavideti.

Od Trampa i Sija preko Merca do Vučića, veliki i mali lideri su na strani opšteg napretka! Radnom čoveku poručuju da se ne trudi dovoljno, da to mora bolje u budućnosti kojoj stremimo.

Više slobodnog vremena, dokolice, odmora, druženja, smisla… to za radni narod nije predviđeno. Jer, ko zna čega bi sve radni narod mogao da se doseti kad bi imao vremena.

Ne volim kad cinik u meni preuzme tastaturu. Valja priznati da veštačka inteligencija izvodi čudesa. Javljaju da je rešila decenijski matematički problem, da je izmislila novi važan lek. Ko bi tome mogao da se protivi?

Ali baš tim čudesima će nam........

© Danas