Piton se obmota oko plena i čeka. Što hoće da živi, mora da diše, pa tako i plen diše. Ali, svaki put kada izdahne, mišići pitona stegnu, sve dok disanje ne postane nemoguće, pa je i život nemoguć. To je kraj.

Nema spektakla, samo agonije. Zmija ima moć i ima vremena. Ne žuri. Jede jednom ili dvaput mesečno. I zna da će to raditi opet i opet i opet.

Možda je kraj bio već na početku – kad se piton obmotao. Ali, nije baš tako. Nađe se primera da se plen iskobelja iz ubilačke stege. Time prestaje da bude plen i nastavlja da živi. Objekat postaje subjekat.

Naš režim nije baš piton – to bi bila uvreda za fascinantnu zmiju – već i zato što često srlja. Nekad mahnita van scenarija, pravi greške. Ali, čak i tada, vidi se da režim, kao i piton, ima vremena. Uostalom, namerio je da vlada večno.

Obmota se oko svega što mrda, sluša ritam disanja i steže do malaksalosti plena koji se onda povinuje, upodobi, glajhšaltuje, pređe na stranu vlasti. Ili barem rezignira, digne ruke. Ponekad, imali smo i takvih slučajeva, završava se doslovnom smrću objekta.

Jedna kolona kroz lanjski sneg

Jedna kolona kroz lanjski sneg

Ovih dana verovatno gledamo neke od poslednjih udisaja i izdisaja nekih od poslednjih slobodnih medija. Ove novine koje čitate, televizije N1 i Nova S i nedeljnik Radar smešteni su pod novu strukturu. Gazde iz korporacije su izmislile mudri urednički odbor i bord direktora sastavljen od međunarodnih plaćenika.

Sve je već viđeno. Davljenja medija liče jedno na drugo, kao i Tolstojeve srećne porodice. Tako su prošli Studio B i B92, tako su pritegnuti TV Prva i javni servisi. Kad se imaju velika moć, velike pare i........

© Danas