Do teksta Mirjane Vasović u „Politici“ stigao sam jer ga je na Tviteru nahvalio Zoran Ćirjaković, premijum bot režima, centarfor prve postave „Ćirilice“ i tvorac koncepta „autošovinizma“.

Ima u toj preporuci Ćirjakovićeve samohvale. Jer, Vasović, penzionisana profesorka socijalne psihologije sa FPN-a, zapravo je Ćirjaković bez disleksije, a sa sposobnošću da završi rečenicu koju počne, i kad govori i kad piše.

Takvi su tzv. autorski tekstovi zgoda za vlast, jer su potkovani i dobro napisani, kao retki spratovi nad suterenima i podrumima od kojih je režimska propaganda satkana. Ovo ne znači da profesorka Vasović nastupa iz nižih strasti ili sitnog ćeifa, naprotiv, da to mislim ne bih se na njeno pisanije osvrnuo.

Hoću da polemišem sa njenim pojmom „klase“. Naime, piše da „današnje ulične proteste i studentske blokade podržava (vodi i režira) deo privilegovane društvene elite. Reč je, uglavnom, o intelektualcima i onima koji se tako osećaju.“

Za razliku od negdašnjih disidenata, ovima danas, piše Vasović, antirežimski sentiment „bez ikakve lične žrtve (čak, dobro uhlebljenim) – obezbeđuje ugled i priznanje i pre nego što su, intelektualno i akademski, bilo šta postigli“.

Tu je nekoliko primedbi koje i ovaj kolumnista potpisuje, recimo da se Vučićevi kritičari kreću u balonu istomišljenika te upadaju „u zamku grupnog dogmatskog mišljenja“ i spremni su da se obruše na svakog ko se „koleba“.

Kod Ljilje Smajlović, u........

© Danas