Vukašin Mandrapa iz hercegovačkog sela Klepci jedan je od petoro Mandrapa zaklanih u Jasenovcu. Mladenka i Danica bile su tek devojčice od šest i devet godina kad je ustaška ruka povukla čelik preko malenih vratova.

Po jednom nepouzdanom svedočenju, na granici legende, neki ustaša Friganović je pao u sevdah, koljući stotine ljudi u noći, kad je primetio Vukašina iz sela Klepci kako stoički posmatra i čeka svoj red. Ustaša krvavih očiju terao je Vukašina da izvikuje pozdrave poglavniku Paveliću, režući mu prvo uši, pa nos.

Ali, Vukašin je ostao miran i rekao: „Radi ti, dijete, svoj posao.“

Kažem, ovaj Mandrapa je sigurno zaklan, njegovo ime je na popisu žrtava. A da li je baš ovako rekao svom koljaču ili nije, ko će ga znati. Srpskoj pravoslavnoj crkvi je priča bila dovoljna da Vukašina Jasenovačkog proglasi novomučenikom. Uostalom, to je posao crkve – da kanonizuje izmišljene ili domaštane priče.

Što bi rekao Vukašin, svako ima svoj posao i treba da ga radi. Posao svakog čestitog čoveka – ili, što da ne, čestitog Srbina – jeste da čuva sećanje na Jasenovac, njegove nevine žrtve, na one koji su iskrvarili u jami samo zato što su bili Srbi, Jevreji, Romi.

Dvorska luda sa krunom

Čestiti Srbin to sećanje čuva ne samo jer se valja setiti mrtvih nego jer........

© Danas