Događaji puče Srbiju. Nešto što bi učmalih dana bilo glavna vest sada jedva dospe na marginu novina. Dešava se sve svuda odjednom.

To je muka za vlast. Propaganda živi od fokusa i gebelsovskog ponavljanja. Šta sada ponavljati kad je vest od pre dva sata već antička istorija? Kad su događaji, koje diktiraju studenti i narod, brži od medijske falange?
Neredovno stanje otežava i pisanje kolumne. Ne jer nema o čemu da se piše, nego baš jer ima štogod. Zato bežim u crtice.

***
O legitimitetu: U jalovim godinama borbe protiv vlasti – a sve su do sada bile jalove – mnogo je koji kritičar ponavljao da režim „nema legitimitet“. Te jer su izbori namešteni, te jer su u „Evropi“ to prozreli.

Sve su to bile tlapnje. Za delatni legitimitet nije bitan izvor. Ako kao hajduk upadnem u redakciju „Danasa“, počnem da šefujem i svi me slušaju – onda očito delam. Koga briga odakle potiče moj „legitimitet“?

I obratno, da me neko legalno i zvanično postavi za šefa, ali me redakcija otera u materinu i niko ne sluša – onda onaj zvanični „legitimitet“ ne vredi ni pišljivog žira.

Režim je tek sada konačno izgubio legitimitet. Ne radi univerzitet. Ne rade škole. Ne rade advokati. Silan narod je na ulicama na, uzgred, neprijavljenim skupovima. Niko ne može da ih skloni.

Ograđivanje do kraja

Ne pomažu........

© Danas