Često sam pisao o tome da opoziciona čaršija godinama uspešno sebi radi o glavi zađevicama i sujetama.

Neka u preambuli ove kolumne bude rečeno da nije problem sujeta – ko je u javnom poslu nema, neka baci prvi kamen – nego trenuci i povodi njenog izbivanja na površinu te što niču teške reči koje mute, valjda, glavni cilj opozicione čaršije.

Takođe, ko se bavi politikom valja da ima političke stavove, ali nije obavezan da ih sve stalno iznosi. Nekada je ćutanje političkije nego isticanje političkih podela.

*** Marinika Tepić je, u ime svoje partije, i proevropske „grupacije koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore“, rekla da „neko kao Milo Lompar“ ne može da bude predsednik Srbije „uprkos onome – ili Srbija ili mafija“.

Podržali bi, možda, studentskog kandidata, ali prvo da vide ko će taj biti.

Zamislimo sledeću situaciju – studenti se sa nekim ko je „kao Milo Lompar“, recimo sa Milom Lomparom, dogovore da bude predsednički kandidat. Proevropska „grupacija“ odluči da ima svog kandidata koji nije „kao Milo Lompar“ i odabere da to bude Marinika Tepić.

Svađa ispred dragstora

Svađa ispred dragstora

Kako bi uz podršku studenata i luftbalon sa nacrtanim očima i ustima bio najjači opozicioni kandidat, to bi Lompar dobio tri ili pet ili deset puta više glasova nego Marinika Tepić.

Ako je sreće po opozicionu stvar, Lompar (ili neko „kao Lompar“) tako bi bio u drugom krugu protiv kandidata kojeg odabere prvi među nama. Šta bi onda radila Marinika Tepić?

Mogla bi da ostane pri ovome da „neko kao Milo Lompar“ ne može da bude predsednik Srbije i da odluči da u izboru između Srbije i mafije........

© Danas