Svijetu se ne može ugoditi pa tako svijet grdi našeg predsednika kad ode u vanustavni ofsajd – a u tom ofsajdu je češće nego Pipo Inzagi – a vala ga grdi i kad koristi svoja ustavna ovlašćenja.

Mi, plaćenici, pljuvači i ostali zgubidani, nismo spremni da priznamo kako se predsednik bavi svim i svačim samo za naše dobro, jer bi se inače svim i svačim bavili oni kojima je to posao i koji su za to plaćeni, a poznato je da predsednik bolje zna svačiji posao, iako nije bogzna kako plaćen i skupe sakoe i trendi patike-cipele dobija iz fundusa. A naš predsednik ima vremena za sve jer ne spava.

Ali, zašto nismo spremni bar da ga pustimo da bez prekora obavlja ono što mu Ustav jeste dao? Evo, proverio sam, u Ustavu Republike Srbije, Član 112 o nadležnostima predsednika, tačka 7, ovako piše:
„Daje pomilovanja i odlikovanja.“

To je sve što piše. Odlikovanja ćemo preskočiti jer ona vrede koliko vredi onaj ko ih daje, pa bi se moglo reći da je vrednost poslednjih godina devalvirala.

Ali pomilovanja! To je štogod. Naime, kakav god da je predsednik, koliko god da se, kao vegeta, meša u sve, koliko god da mu koštaju sakoi i koliko god da su mu trendi patike-cipele – pomilovanje ima stvarni i momentalni efekat. Jer, neko, umesto da bude u Zabeli ili na optuženičkoj klupi, postaje slobodan kao ptica.

Pakt sa vučićima?

Slobodniji čak nego prosečan........

© Danas