Priča o lustraciji zvuči kao mašćenje ražnja dok je zec u šumi, a šuma u drugoj galaksiji. Ali priči je ipak vreme pa valja kritikovati izgovoreno pre nego što, kako bi rekao pisac, obogalji nedužne.

Običan čovek ne zna baš šta je lustracija, što nije čudo. Jer, običan čovek nema varljivi luksuz da se ceo dan bavi stvarima političkim, a to je zato što običan čovek povija grbaču da prehrani porodicu te potom traži izlaz iz svakodnevnih briga u nekoj vrsti razonode.

Čovek mahom misli da je lustracija baš super, ali ne zna zašto. Zamišlja proširenje paviljona u Zabeli (što i ovaj kolumnista lokalpatriotski zagovara) koji se pune lustriranim nosiocima bukagija. Možda zamišlja lomače gde gore grešni objekti lustracije.

Njihov posao

Prvi među nama i njegovi znaju za predodžbe običnog čoveka, pošto se više od 24 sata dnevno bave propagandom. Režim tu pogrešnu sliku lustracije podstiče – „hoće sve da nas ‘apse ako nas prethodno ne podave u mutnom Dunavu ili ne linčuju vilama i srpovima“.

Dirigent propagande ubija nekoliko muva odjednom. Prvo, oštri lojaliste i stranku štosekaže po dubini da ostave srce na terenu, batinaju, otpuštaju, da se svete kritičarima ne bi li izbegli strašni plamen lustracije. Drugo, i malom čoveku, glasaču SNS, poručuje........

© Danas