U nedelju, dok se glasalo u Zaječaru i Kosjeriću, a pošten svet to pomalo pratio u medijima, krenuo sam putem kojim se ređe ide, naime po portalima tabloidnih medija.

A tamo beše spektakl! Studenti su dovukli bugarske bajkere, naciste, batinaše, kupovali glasove, tukli ljude, pretili poštenom narodu!

Sve što jeste nije, a sve što nije jeste. I tabloidni jurišnici su nam se ulenili pa pribegavaju prostoj inverziji – ono što naprednjačka mašinerija radi pripišu opozicionoj strani i šlus.

Kao romantično sećanje ostaju kreativnija vremena, kao recimo kad su tabloidi prenosili priču preletača Dejana Bulatovića o tome da je Dragan Đilas navodno pretukao psa jer je pas napao ćurana. To je bilo štogod!

Ali, da se ne lažemo, ulenio se i naš deo medijske čaršije. I tu su priče vazda iste. To znači da su dosadne, ali za utehu ostaje što su uglavnom istinite.

Poslednjih dana me ipak muči pitanje aršina. Ko bi rekao, ali na to me inspirisao napad na oberćacija Miloša Pavlovića, frontmena šatorske favele u Pionirskom parku.

Neke se pobede ne dobijaju na juriš

Svi su videli – student koji pohotno želi da uči pojavio se u kafiću kod Studenjaka (da vidi drugare, popije koka-kolu i kiselu, što reče predsednik), snimao je masu koja mu je dobacivala, onda dobio limenku u glavu i par ćuški, pa se........

© Danas