U Finskoj je polovinom februara u mestu Kaustinen, na zapadu zemlje, otvoren prvi rudnik litijuma koji uspostavlja lanac snabdevanja tim mineralom na evropskom tlu.

On počinje vađenjem rude, nastavlja se njenom preradom i završava izradom baterija, odnosno njihovom ugradnjom u krajnji proizvod, električne automobile. U ovom momentu eksploatacija sa nalazišta otkrivenog pre šest decenija, vrši se sa površinskih kopova, dok će podzemna biti pokrenuta na jesen. Istovremeno je u oblasti Kokola, smeštenoj na obali Baltičkog mora, počelo sa radom i postrojenje za preradu te rude, piše Demostat.

Obe investicije, u konačnici vredne oko 800 miliona dolara, razvijale su se godinama, a vetar u jedra su dobile nakon svrstavanja u 47 evropskih projekata za 14 minerala označenih kao “kritični”. Spisak je kasnije dopunjen i sa 13 investicija van EU za koje je predviđena podrška, administrativna i iz evropskih fondova. Među njima je u konkurenciji sa 49 kandidovanih, izabran i projekat “Jadar”.

Reč je o listi sirovina čiju proizvodnju podstiče Evropska unija kako bi smanjila svoju zavisnost od sve nesigurnijeg uvoza, najvećim delom iz Kine. Od ukupnog broja sa 60 izabranih investicija, više od trećine (22 projekta) se odnosi na eksploataciju litijuma. Svi strateški projekti Evropske unije podležu obavezi usklađivanja sa važećim evropskim standardima zaštite životne sredine i ljudskih prava.

Srpski i bosanski aktivisti protiv rudarenja litijuma: Dolina Jadra u Srbiji i planina Majevica u Bosni postale prve linije odbrane

Srpski i bosanski aktivisti protiv rudarenja litijuma: Dolina Jadra u Srbiji i planina Majevica u Bosni postale prve linije odbrane

Prema očekivanjima, finski rudnik i postrojenje za preradu trebalo bi da zaposle oko 350 radnika. Projektom rukovodi kompanija Keliber koja je u većinskom vlasništvu (80%) južnoafričke Sibanje-Stilvoter, dok preostali udeo pripada Finiš Minerals grupi koja je u potpunom vlasništvu finske države.

Šleper za kritične sirovine

U Evropskoj uniji više od 20 projekata za eksploataciju litijuma nalazi se u nekoj od pripremnih faza, a osnovni cilj je da se proizvodnjom na sopstvenom tlu, “na rastojanju koje šleper može da pređe za 48 sati” izgrade kapaciteti za preradu. Do sada, evropski proizvođači pre svega u automobilskoj industriji, zavisni su od uvoza iz Kine, koja sama ne raspolaže preteranim količinama tog minerala, ali se glavni prerađivački kapaciteti nalaze na njenoj teritoriji.

Kako se geopolitičke tenzije ne smanjuju, a dugi putevi transporta su ne samo podložni riziku već prouzrokuju i dodatno zagađenje planete emisijom ugljendioksida, evropski proizvođači usmeravaju se na teritorijalno bliže izvore.

Tako je nastala lista kritičnih minerala ali i spremnost da se administrativnim olakšicama i finansijskim podsticajima ubrzaju planovi. Da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja i kraći rokovi isporuka, postavljen je cilj da se do 2030. godine na evropskom tlu proizvede najmanje 10% tražnje koju iskazuju tamošnje fabrike, da se najmanje 40% preradi u evropskim fabrikama a da se iz reciklaže dobije najmanje 25% količina. Preostalih 25% potrošnje bi se uvozilo, ali tako da nijedna treća zemlja ne bi smela da bude izvor za više od 65% bilo koje pojedinačne sirovine u bilo kojoj fazi lanca vrednosti.

To je od važnosti i za srpsku privredu koja više od 62% izvoza usmerava u EU, najviše iz sektora automobilske industrije koja u narednim godinama prelazi na proizvodnju električnih automobila. U tom delu tržišta, koje je trenutno u zastoju, očekuje se rast u narednih nekoliko godina, naročito ako se ostvari projekcija da od 2035. bude zabranjena prodaja automobila na fosilna goriva. Posledično, potražnja za litijumskim baterijama biće daleko snažnija pa zavisnost od uvoza sa dalekih destinacija mora biti značajno smanjena, tvrde analitičari.

Gde se sve traži litijum

Najviše ležišta sa ozbiljnim količinama litijuma u Evropi ima Nemačka. Procenjeno je da se u vrućoj dubokoj ili termalnoj vodi na lokaciji sliva Gornje Rajne nalazi rastvoreno oko 15 miliona tona litijumskih soli a da godišnje iz tog izvora može da se izvuče oko 40.000 tona litijum hidroksida, što je dovoljno za oko milion baterija. Takođe, litijum u stenama nalazi se na granici sa Češkom. S nemačke strane ga je mnogo manje, oko 0,71 milion tona, ali je taj projekat, “Cinvald”, u fazi koja daje osnov za procenu da bi rudnik mogao biti otvoren oko 2030. godine.

U češkom delu nalaze se znatno veće količine, oko 7,38 miliona tona i najveće je evropsko ležište litijuma u stenama. “European Metals” koji upravlja projektom “Cinovec” u saradnji sa većinski državnom energetskom kompanijom ČEZ, tvrdi da će taj rudnik biti ključni evropski dobavljač. Prerada rude kako bi se dobio pogodan oblik litijuma, planirano je da se obavlja u gigafabrici za baterijske ćelije. Nju će u blizini rudnika, ČEZ izgraditi zajedno sa češkim Ministarstvom industrije i trgovine.

Kao i kod brojnih projekata litijuma u Evropskoj uniji, države članice obezbeđuju direktna finansijska sredstva ili ulaze u vlasničku strukturu ovih projekata radi očuvanja industrijske i strateške autonomije, jačanja domaćih proizvodnih kapaciteta i zaštite ključnih interesa nacionalne bezbednosti, uključujući primene u odbrambenom sektoru (na primer, razvoj i proizvodnju bespilotnih sistema).

U Evropi već postoji vrlo skromna eksploatacija litijuma u Portugalu i Španiji, ali se on koristi za izradu porcelana i stakla, neprilagođen je potrebama u proizvodnji baterija. U obe zemlje razvijaju se i novi projekti sa evropske liste kritičnih minerala koji obuhvataju i preradu te rude.

Tako španske vlasti planiraju izgradnju podzemnog rudnika San Hose, na 800 metara od grada Kaseresa. Projekat kasni zbog protivljenja lokalnog stanovništva koje je malo utihnulo nakon što su planovi korigovani iz površinskog u jamski rudnik. Prema potvrđenim procenama, na toj lokaciji nalazi se 1,68 miliona tona “belog zlata” što se svrstava u treće po veličini evropsko ležište litijuma u stenama (posle već pomenutog češkog i srpskog u Jadru, sa procenjenim rezervama od 6,4 miliona tona).

Prema očekivanjima, ukoliko se rudnik izgradi, iz njega će kompanija koja rukovodi, “Ekstremadura nju enerdžis”, izvlačiti 19.470 tona litijum hidroksida godišnje. Slične su prognoze i za portugalski površinski rudnik “Mina do Baroso”, koji se još nalazi u planovima. To je sledeće po veličini nalazište sa zalihama od 1,26 miliona tona a litijum bi se dobijao iz minerala spodumen.

Međutim, kada je eksploatacija litijuma u pitanju, protivljenje građana otvaranju rudnika ili prerade nije pravilo. Tu vrstu projekata daleko lakše prihvataju stanovnici mesta koja su nekada ili su i sada industrijska odnosno rudarska područja. Od presudne važnosti je i poverenje građana u sistem državne kontrole, da li on može efikasno da obezbedi zaštitu sredine i spreči ekološke akcidente. U mnogim zemljama EU to pitanje nije u fokusu, pa se projekti razvijaju nesmetano.

Za sada su još nepotvrđene ranije prognoze da bi do kraja ove godine prve količine rude mogle biti isporučene iz podzemnog rudnika “Volfsberg” u Austriji čiji kapacitet je procenjen na 11.000 tona godišnje. Taj projekat vodi kompanija “European Lithium” a u što brži početak rada automobilski gigant BMW uložio je 15 miliona dolara, kako bi osigurao izvor sirovine za svoje potrebe.

Do kraja 2028. godine u centralnoj Francuskoj, u departmanu Alije, najavljen je početak eksploatacije litijuma. Ležište se nalazi u blizini podzemnog rudnika kaolina što omogućava i korišćenje postojeće rudarske infrastrukture. Početkom ove godine francuska vlada je ulogom od 50 miliona evra postala manjinski vlasnik u britanskoj kompaniji “Imeris” koja upravlja projektom.

To bi trebalo i da ubrza papirologiju koja je sada u fazi izrade studije izvodljivosti. Istovremeno, i kompanija “Imeris” je odlučila da sva sredstva uloži u pokretanje tog rudnika zbog čega je svoj britanski litijumski projekat (IBL) prevela u stanje mirovanja, procenjujući da on sporije napreduje u razvoju. Očekuje se da nakon otvaranja francuskog eksploatacionog polja, tržištu budu isporučivane 34.000 tona litijum hidroksida godišnje što je dovoljno za oko 700.000 baterija.

Rio Tinto obustavio litijumski projekat „Jadar“ u Srbiji: Blumberg imao uvid u dokumenta

Rio Tinto obustavio litijumski projekat „Jadar“ u Srbiji: Blumberg imao uvid u dokumenta

To ne znači da će Velika Britanija ostati bez sopstvenih rudnika litijuma. Pre oko godinu i po dana u području Kornvola počelo je da radi demonstraciono postrojenje za preradu litijuma. Ta sirovina se nalazi na površini, u termalnim vodama a kompanija “Cornish Lithium” koja upravlja postupkom, razvija i projekat eksploatacije iz čvrstih stena u okolini.

Kornvol je, inače, rudarski kraj koji je naglo osiromašio nakon gašenja ranijih rudnika, pa sada stanovništvo lako prihvata nove investicije u tu granu. Komercijalna eksploatacija litijuma po obe metodologije, iz geotermalnih voda i iz stena mogla bi da počne krajem ove decenije. Dala bi oko 20.000 tona (500.000 baterija) čime bi se britanskoj proizvodnji automobila obezbedila bar trećina potrebnih komponenti.

I kineska kompanija “Ganfeng Lithium”, inače treći najveći proizvođač litijuma u svetu, duže od deset godina istražuje područje jugoistoka Irske a njena ćerka firma “Blackstairs Lithium” u blizini gradova Karlou i Viklou razvija projekat Avalonija, dok je papirologija za dobijanje dozvola u toku.

$bp("TargetVideo_73655962",{"video":"2488267","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Kultura • 15.03.2026. 09:01 Cetinski poslao poruku Jozinoviću pre koncerta u Novom Sadu: „Svi smo bili mladi“

Cetinski poslao poruku Jozinoviću pre koncerta u Novom Sadu: „Svi smo bili mladi“

Region • 14.03.2026. 14:15 Osnovni sud Banjaluke: Dobili smo zahtev VSTS za brisanje Dodika s pozicije lidera SNSD

Osnovni sud Banjaluke: Dobili smo zahtev VSTS za brisanje Dodika s pozicije lidera SNSD

Politika • 14.03.2026. 13:09 Nemački i francuski ambasadori zadovoljni rešenjem na Kosovu

Nemački i francuski ambasadori zadovoljni rešenjem na Kosovu

Ekonomija • 15.03.2026. 19:05 Kako je promena geopolitike oživela naftovod iz Titovog vremena, koji bi mogao postati jedan od ključnih pravaca za snabdevanje Evrope

Kako je promena geopolitike oživela naftovod iz Titovog vremena, koji bi mogao postati jedan od ključnih pravaca za snabdevanje Evrope

Politika • 15.03.2026. 14:26 Šta kaže bivši hrvatski obaveštajac o Vučićevim izjavama?

Šta kaže bivši hrvatski obaveštajac o Vučićevim izjavama?

© Danas