Vlast čini sve da odloži raspisivanje parlamentarnih izbora i da delovanjem „službe“ vrši nadzor, podmetanje, ubacivanje ljudi, vrši nasilje nad studentima i pokuša razbijanje studentske organizacije

„Niko od nas nije siguran da neće dopasti zatvora. Danas manje nego ikad… Nad našim svakodnevnim životom steže se mreža policijske kontrole; na ulici i na putevima; oko stranaca i mladih; ponovo se pojavio delikt mišljenja… Mi smo obeleženi pritvorom… Zahtev je jednostavan – priznati ljudima svojstvo političkih zatvorenika.“ (Mišel Fuko, 1971).

Kada uobičajeno pogledamo stvarnost primećujemo sledeće: održani su lokalni izbori čija slika razbijenih glava liči na bojno polje, „silovanje“ izbornog procesa, policijsko „čuvanje“ batinaša u crnom i policijsko „sprovođenje“ izbora. Ovo nisu izbori na kojima su se građani slobodno izjašnjavali. Onome ko vlada nije bila dovoljna propaganda, plaćanje i korišćenje moći, već im je potrebno neko jače sredstvo. Koje? Pokušaj da se uz pomoć „sumnjivih“ siledžija, koji ispoljavaju otvoreno nasilje, nametne strah, sa ciljem da se ljudi zaplaše neposredno pre i u toku izbornog procesa. Šta nam govori rezultat lokalnih izbora? Bez obzira na nasilje koje sprovodi vlast gubi podršku naroda! U lokalnim zajednicama gde je bila jedna jedinstvena studentska lista ostvaren je najbolji rezultat, a vlast je doživela najveći pad.

Zašto vlast nameće nasilni ambijent? Pretpostavljam da se vlast plaši studenta. Vlast se plaši studenata? Dođe mi da prasnem u smeh. Radim sa studentima i učenicima čitav radni vek i nikada ih se nisam plašio. To su prostosrdačni, miroljubivi, radoznali ljudi puni životnog elana. Kakav je, onda, ovaj paradoks? Što je vlast u........

© Danas