Čim sam neki dan, u Danasu, pročitao apel premijera Macuta, nisam znao da li da plačem ili da se smejem, te sam, stoga, istovremeno briznuo u plač i počeo da se smejem kao lud na brašno, iako premijerov apel nije imao nikakve veze s brašnom, već s potrošnjom struje tokom toplotnog talasa. Zloupotrebiću zato ovaj prostor u Danasu da apelujem na premijera Macuta da više ne apeluje, jerbo mi njegovi apeli izazivaju bipolarne ispade, dok mi obične bapske naricaljke, spram apela Đura Macuta, dođu poput antistaljinističkih eseja Česlava Miloša.

Pojasnimo malo stvari. Smrtno ozbiljni premijer Macut bejaše tokom ove nedelje, kada su temperature dobacivale do četrdeset, apelovao na raju da se urazumi apropo upotrebe klima uređaja, miksera, blendera, električnih gitara, vep aparata i ostalih andramolja na struju. I sve bi to bilo razumno, pisac ovih smrtno neozbiljnih redova ne bi imao ništa protiv apela smrtno ozbiljnog premijera, da ne živimo tu gde živimo, a pozabavićemo se bogme i tim gde živimo. Ne izmišlja pisac toplu vodu, već nam mnogi učeni ljudi – poput dvojice profesora klimatologije, Vladana Ducića sa beogradskog, te Vladimira Jankovića sa mančesterskog univerziteta – uporno ponavljaju kako je to Beograd postao pogubno toplotno ostrvo, da ne kažem Goli otok 2.0. Ali, kako to često biva, učene ljude nema ko da čuje, naročito ne u strukturama vlasti, iako se mnogi iz struktura vlasti izdaju za učene ljude, pisac misli i na samog premijera Macuta.

A stvar je, uistinu, prosta ko pasulj, nema tu mistike, zavera i jeftinih što se bore misli moje nedoumica. Za pretvaranje Beograda u pogubno toplotno ostrvo, iliti Goli otok 2.0, direktno je........

© Danas