Ponovo se sakriše u mišiju rupu. Bave se sobom ili vreme provode na zasluženom odmoru. Dok studenti bune Srbiju i drmaju vlast, oni sa strane gledaju šta se događa. Tamo gde bi trebalo da im je mesto, baš tamo ih nema.

Nema ih na ulicama, ispred institucija, u petnaestominutnim tišinama. Nema ih u narodu i sa narodom. Nema ih ni od korova. Pustili su omladinu da biju bitku za preobražaj Srbije. Da se sami suprotstavljaju i bore. Niti je štite, niti joj pomažu.

Svi junaci nikom ponikoše. Prazne reči podrške ne vrede ništa. Dela, gospodo! Dela! Ako ste odsutni onda kad se u Srbiji vodi prelomna bitka, ko će sutra za vas glasati? Čime ste taj glas zaslužili, pitate li se nekad?

Ako vi niste na čelu, ako vi ne nosite najveći teret, ako niste sposobni za vođstvo, red bi bio da odstupite i sklonite se. Jer takvi kakvi ste, ovaj režim nikad nećete pobediti. Ni pobediti, ni oboriti. Još ste manje kadri da menjate Srbiju. Nemate ni pameti, ni hrabrosti za takav poduhvat. NEMATE. Zato ste s megdana utekli. Izbegavate i sklanjate se od frontalnog sukoba. Kao babe.

Veoma vam se sviđa da budete narodni poslanici, je l’ da? Lepo je. Prija sujeti. Neko ste i nešto, (sa)učestvujete u radu tzv. parlamenta, pravite se važni, glumite nekakve umišljene lidere. A, u stvari, srce vam je u pete sišlo. Bojite se, kalkulišete, merkate, taktizirate. Mislite li, zaista, da se ne vidi? Vidi se, gospodo, vidi se iz aviona.

Grešnik, otpadnik ili pokajnik? Izbor je tvoj

Srpski studenti vas se klone. Ne žele nikakav kontakt s vama. Beže od vas. Koji je razlog njihove sumnjičavosti prema vama? Zašto zaziru od vas i prema vama prave jasnu razdaljinu? Pa zato, gospodo, što u vas nemaju poverenja. Što vam ne veruju. Vi za njih niste........

© Danas