Taman pomislim da ne može niže da se sroza, a on me demantuje. Njegov skup u Sremskoj Mitrovici bio je žalosniji od onog u Jagodini. Mislio sam da je to nemogućno, ali, eto, ispostavilo se da jeste.

Buncao je o obojenoj revoluciji koju je, navodno, pobedio, o svom udžbeniku protiv svakog izliva demokratskog nezadovoljstva, o zaveri zapadnjaka protiv njegovog samovlašća. Jesu li to isti oni zapadnjaci kojima je gostovao u Beloj kući sedeći na šamlici? Ili oni Evropljani s kojima se dogovara o kopanju litijuma u Jadru i Bogatiću? Ili oni s kojima se sporazumeo u Briselu i Ohridu povodom „normalizacije“ odnosa Beograda i Prištine? Ili oni belosvetski moćnici što ga na sva usta i na svakom koraku hvale i što bagatelišu masovne proteste srpskih studenta? Ili, može biti, postoje neki drugi zlonamernici što njemu loše žele?

Svaki autokratski režim i svaki apsolutist na vlasti upire prstom na neprijatelje koji vrebaju iz senke, bezimene i podmukle. Još je Broz pominjao neprijatelja „iznutra i iz vana“. Milošević je svu svoju politiku gradio na floskuli o antisrpskoj mreži uticaja od Amerikanaca, preko Vatkana do Rijada i Teherana dok je, istovremeno, sa istim tim najako pregovarao. Iza čvrsto zamandaljenih vrata, razume se po sebi.

Jedini lek za ozdravljenje Srbije – ljuta trava na ljutu ranu

I ovaj današnji koristi tu oprobanu i lažnu podmetačinu. Ne rade stranci protiv njega, već se pobunila sva omladina Srbije. I studentska i srednjoškolska. Uz njih i mnogi, u međuvremenu, osvešćeni i ohrabreni građani. On spoljašnjem svetu najvećma odgovara. Pogodben je i podmitljiv. Nije najblistaviji um što je ikad zemlju pohodio: uz to i pozitivno reaguje na ponuđene darove. U vrline mu se računaju i urođena snishodljivost i usvojeno........

© Danas