Ova vlast mrzi školu. Mrzi učenike i studente. Mrzi profesore i nastavnike. Mrzi školovane ljude.

Nije slučajno što je baš prosveta antirežimski bastion. I što je pritisak na nju najžešći. Što se režim sa prosvetarima bez milosti obračunava. Što na svaki način pokušava da razori obrazovni sistem i pretvori ga u puko oruđe u u svojim rukama.

Jer, znanje i slobodoumlje idu uporedo. Lako je manipulisati neukim pukom. Mnogo je teže sa učenima. Učeni imaju tu nezgodnu osobinu da postavljaju pitanja, sumnjaju i protive se. Bar u većini. Naravno. Uvek će se naći kukolja. Onih što su spremni veru prodavati za večeru. Ali, ni ti nisu indoktrinisani, već korumpirani.

Studenti pred ispitom

Studenti pred ispitom

Nije prvi put da se u Srbiji bune obrazovani. Nije prvi put da studenti predvode opozicioni pokret. Nije prvi put da nasuprot vlastima stanu akademci. Ovog puta, međutim, usprotivili su se i gimnazijski profesori i gimnazijalci. I njihov je revolt jednako žilav koliko i univerzitetski. Ako nije žilaviji. Pritisak režima na srednje škole, uz progone, otkaze i pretnje, ne jenjava. No, ne jenjava ni pobuna.

Nije ovde reč samo o političkoj ili sindikalnoj borbi. Nije reč samo o nezadovoljstvu prosvetara i njihovom zaista bednom društvenom statusu. Nije reč samo o autonomiji školstva, onog što se predaje i onog o čemu se raspravlja među đacima i nastavnicima.

Reč je o nepoverenju vlasti prema prosveti uopšte. U načelu. Iz fundamenta. Vlast hoće pokoran narod, sa amovima i stegama, sa predrasudama i praznoverjem. Narod koji će u vlastima videti apsolutan autoritet, jedini izvor sve istine i sveg znanja. Narod koji veruje, a koji ne preispituje. Poslušan, a ne slobodan. Zatucan, a ne emancipovan.

Tako se uspostavlja autoritarizam. Jogunaste udari po glavi, ostale drži u mraku.

Ispiranje mozgova efikasija od represije, mada najbolje deluju u........

© Danas