Veliki događaji stvaraju velike ličnosti. Da su okolnosti bile drugačije, možda nikad ne bismo ni čuli, ni saznali, za one pojedince što su obeležili istoriju. Ili svoju epohu. Možda bi, u drugačijim okolnostima, njihovi životi uzeli posve različit tok. Te sudbinske raskrsnice, iznenadni obrti, životni potresi, prave ljudske gromade. LJudine. Imena i prezimena. One koji se pamte.

Ovo je jedna od zakonomernosti čovekovog postojanja. Usud koji nam je predodređen ili koji smo sami izabrali. Odluka koju smo doneli u odsutnom času.
Izgledalo je da višemesečna pobuna srpskih studenata i građana neće iznedriti nijednu osobu posebnog formata. Izgledalo je da će masovnost, anonimnost i unisonost biti glavna svojstva veličanstvenih protesta što zahvatiše kraj 2024. i prvu polovinu 2025.

Ali, avaj! Lideri se, katkad, rađaju sami.

I nije muškarac zauzeo to vodeće mesto. Nije muškarac prerastao u istinskog simbola otpora i hrabrosti. Nije muškarac povezao univerzitetski i građanski bunt. Učinila je to jedna žena. Natalija Jovanović. Sociolog, profesor i dekan Filozofskog fakulteta u Nišu. Učinila je to tako smelo, dostojanstveno i posvećeno. Neodoljivo i odlučno. Sve u jedan mah.

Retko sam, ako sam ikad, u ovim napisima navodio vlastita imena. Zanimali su me fenomeni više od protagonista. A kad sam se obraćao najvišem nosiocu vlasti, radio sam to bez navođenja njegovog identiteta. Dočim, svima je bilo jasno o kome pišem.

Ni on me nije interesovao kao lice, već kao vlastodržac.

Gospođa Natalija Jovanović zaslužuje moje iskreno poštovanje i zato ova kolumna počinje slovom o njoj.

Verovatno je moja naklonost tim veća što potičemo iz istog korena srpskog naroda, što smo izdanci i potomci onih što su onomad bili poraženi, vređeni i progonjeni. Što oboje nosimo, usuđujem se reći, onu neprekidnu liniju srpstva koje je Srbiju izvelo na savremenu istorijsku scenu Evrope i dovelo je do njenog........

© Danas