Zar opet?
Opet dovedeni ljudi, opet autobusi, opet plaćeni obožavaoci, opet bedni sendviči, opet prostakluk, niskost i jad. Opet nevesela slika Srbije poniženih građana, zavisnih od tvoje milostinje i tvog ćefa. Tvoje suverene vlasti i tvoje svemoći. Opet poručeno skandiranje, dirigovano pljeskanje, atmosfera pod prinudom.

Ništa nisi razumeo. Verovatno nikad nećeš. Ti nemaš sposobnost da razumeš o čemu se radi. Parama i pritiskom stvaraš privid, podilaziš svojoj taštini, siluješ realnost. Sad već postaješ tragikomičan. Tvoji ti se iza leđa smeju. I rugaju. Ne primećuješ, je li? Ne primećuješ zato što ne želiš da primetiš. Jadan si. Nemam drugi izraz. Ne nalazim bolji. Ni učtiviji.

Tebe niko ne podržava iz ubeđenja. Iskreno i pošteno. Podražavaju te samo oni koje plaćaš, potkupljuješ ili ucenjuješ. Podržavaju te iz straha ili koristoljublja. Niko zbog tebe neće tabanati Srbijom. Neće nositi srpski barjak i širiti ideju slobode. Baš niko. Ti nemaš narod za sobom, već klijentelu. Klijentelu i robove. Ljude obespravljene, u nuždi i oskudici. Oni tvoji bogataši kojima si tuđe darovao, od kojih si velmože napravio, ti za tebe ni korak ne bi učinili, a da im ti to uslugom ne nadoknadiš. I tvoji zulumćari sa kamdžijama, i besprizornici s batinama, i kriminalci što te čuvaju – svi to rade isključivo za pare. Profesionalci i najamnici. I oni što opoganiše park ispred tvog sedišta, pod tvojim prozorom, u tvoje ime, skupili su se ne na tvoj mig, nego na isplaćen novac, besplatnu hranu, grejanje i hotelski smeštaj.

Ti svakom svom vlastodršcu po gradovima i opštinama ove zemlje moraš propisivati broj ljudi što su u obavezi da ti pošalju na miting u prestonicu. Tačan broj. U glavu. Ukoliko omaše, slede reperkusije. Partijska lojalnost se kod tebe meri apsolutnim podaništvom. Takav si........

© Danas