Autokratska vlast je smenjiva! I oboriva! Mogućna je pobeda političkog autsajedera nad autoritarnim režimom. Ali, u Evropskoj uniji. Da li je ostvariva i van nje, pokazaće primer Srbije.

Petog oktobra 2000. pobeđen je i svrgnut s vlasti Slobodan Milošević. Sistem, nažalost, nije. Oslobodili smo se protagoniste, osobe koja je stajala na vrhu i bila vinovnik naše nacionalne katastrofe devedesetih. NJegovo nasleđe, međutim, ostalo je gotovo netaknuto. U trenutku su se nosioci Miloševićeve vlasti povukli na rezervni položaj i dalje držeći sve konce vlasti u svojim rukama. A onda su se, pod naprednjacima i njihovim kolovođom, vratili na glavnu scenu.

Mađarska, uz pomoć Evrope, ima priliku da se iz Orbanovog čeličnog zagrljaja izvuče i nastavi pravcem kojim je do Orbanove vladavine išla. Postoji dovoljno efikasnih mehanizama, političkih, institucionalnih i finansijskih za povratak Mađarske među evropske države. Otud i njihov, i moj, optimizam.

Prvo strahovlada, pa tzv. izbori

Prvo strahovlada, pa tzv. izbori

Srbija nema tu privilegiju. Nema velikog zaštitnika i moćnog spasitelja. Srbija je kao „Marija na prkosima“ stihom Branka Ćopića. Prepuštena sama sebi. Usamljena, izolovana, zalutala.

Može li nam od ikakve koristi biti slučaj Mađarske? Možemo li se nadati da će veličanstvena pobeda tamošnje opozicije biti podstrek za naš eventualni izborni iskorak iz ovog užasa? Da li je mogućno da se ovde ponovi isti scenario kao u Mađarskoj prošle nedelje?

Jedna stvar mi se čini poučnom. Sve ostalo je neuporedivo. A ta jedna stvar je jedinstven opozicioni front i jedan lider opozicije. Time što su se sklonile s bojnog polja prepuštajući brisan prostor Peteru Mađeru i njegovoj Tisi, stare opozicione stranke su, očito, učinile pravi potez. Možda samoubilački, videćemo. No, ono što je nesporno, ključni cilj je........

© Danas