Jedva jedna trećina građanstva podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju. Tako kažu najnovija istraživanja ovdašnjeg javnog mnjenja.

Baš lepo. I pohvalno. I, iznad svega, promišljeno.

Utehu nalazimo u višegodišnjoj antievropskoj indoktrinaciji narodnih masa. U sistematskom trovanju nacije protiv Evrope, njenih institucija i njenih vrednosti. U redu. Prihvatam. Bar donekle se u tome može naći objašnjenje. No, da li je to dovoljno? Ima li možda i trun autentičnog antievropejstva što se zapatila u našoj sredini? Trun predubeđenja i negativizma. Trun kompleksoidnosti i osećaja inferiornosti? Trun zadrtosti i zatucanosti? Veoma mogućno.

Stvar je prosta da prostija biti ne može. Za Evropu su se opredelile sve zemlje u našem neposrednom susedstvu i sve zemlje bivšeg sovjetskog lagera. Osim, naravno, Belorisije. Upravo je ovo pitanje, to jest parlamentarno glasanje u Ukrajini u korist članstva u Evropskoj uniji, bilo okidač za rusku oružanu agresiju koja, vidimo, besni i dan danas.

Dakle, jedini zaključak je ovaj. Svi su oni budale i neznalice, samo smo mi pametni i zato biramo put kojim niko drugi ne želi da ide. Svima je Evropa dobra, samo nama ne valja i zato u nju nećemo. Svi u Evropskoj uniji vide boljitak i dobrobit, samo mi mislimo da bi to bio pogrešan potez i da Srbiji tamo nije mesto.

Petooktobarska naravoučenija

Nekad smo, tokom devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka, i bez postojanja evropskih integracija, sebe doživljavali Evropljanima. Svoje smo najbolje đake na evropskim univerzitetima školovali, na evropskim uzorima gradili i državu i kulturu i ekonomiju, primenjivali........

© Danas