Na benzinskim pumpama danima i noćima su kilometarski redovi. Sve je više poruka koje obaveštavaju potrošače da nema benzina i dizela. Zabranjeno je točenje goriva u kanistere. Kruže glasine da šverceri spremaju čamce i burad za crno tržište.

Ništa od opisanog nije se dogodilo u proteklih mesec dana, od kad je predsednik Srbije najavio da će SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije, jer je u većinskom vlasništvu ruskih kompanija Gaspromnjeft i Gasprom.

A bilo je logično da se dogodi. Stanje je ostalo redovno i uobičajeno na pumpama u Srbiji i posle petka, 10. januara kad je objavljeno da su uvedene sankcije. Nema gužvi, nema panike, niko ne toči gorivo u kanistere.

Neupućeni posmatrač zaključio bi da tu nešto ne štima. Bilo bi logično da samo najava sankcija napravi ozbiljnu kontrakciju na tržištu naftnih derivata, bez obzira na obećanje državnog vrha da će uraditi sve što je potrebno da potrošači ne osete nestašicu. Ali, pometnja na tržištu nije se dogodila, a potrošači su ostali ”mrtvi ‘ladni”. Otkud onda ta (ne)logičnost?

Kako je pored pruge nastala SAO Kina?

Moguće je da deo potrošača veruje da je predsednik države pre neki dan u Hilandaru isposlovao blagoslov od Svetog Save da u najavljenom razgovoru umilostivi ruskog predsednika da na državnički dostojanstven način odustane od vlasništva u NIS-u (to je razlog za uvođenje američkih sankcija), što bi Srbiju spasilo nestašica goriva.

Taj razgovor, kako je najavljeno treba da se dogodi (gle proviđenja) na dan Svetog Save, 27. januara, a njegova suština je da se na politički miran i finansijski prihvatljiv način raskine rusko-srpski ortakluk u Naftnoj industriji Srbije.

Ima i potrošača koji su ubeđeni da je sve inscenirano i unapred dogovoreno i da zato američke sankcije, koje predsednik Džo Bajden uvodi desetak dana pre odlaska s vlasti, neće zaustaviti dotok sirove nafte u Srbiju.

NJihovo uverenje........

© Danas