U kakofoniji letnjih naklapanja i zapaljivih trućanja pojavila se informacija o ceni – dostojanstvenog života.

Ima onih koji veruju da je dostojanstven život nematerijalna vrednost „po sebi“ i da zato nema cenu. Ali, računica nekog od centara levičarske (ne)moći nenaklonjenog kapitalizmu i zagovorniku demokratskog socijalizma (sic) pokazala je da dostojanstven život u Srbiji košta – 154.740 dinara.

Taj svojevrsni touché (pogledati značenje u grubom prevodu) plasiran je u vreme klasno zaoštrenih, tradicionalnih pregovora poslodavaca i radničke klase o minimalnoj ceni rada za iduću godinu i trebalo je da posluži kao podrška lobiranju radničkim delegatima u Socijalno ekonomskom savetu da izboksuju što veći minimalac.

Ta „plata za život“, smatraju platformski levičari, zapravo je minimalna zarada koja bi bila dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika/ce i njihovih porodica.

Sudeći po informacijama do koji je u četvrtak došao Danas, poslodavci (država i kapitalisti) nisu imali ni razumevanja ali ni para za razbacivanje i ispunjavanje želja digitalnih lobista pa je minimalna zarada za dogodine „zakucana“ na 70.470 dinara.

Donald Tramp loše glumi slobodnog preduzetnika

Donald Tramp loše glumi slobodnog preduzetnika

Da su uslišili zahtev za minimalnom zaradom od 154.740 dinara verovatno bi 95 odsto preduzetnika i biznismena u Srbiji moglo da ugasi biznise i zatvori svoje kompanije jer ne bi mogli sa takvim troškom rada da naprave pozitivan račun poslovanja.

Nije za potcenjivanje ni njihova računica da je za dogodine planiran rast BDP-a od 2,8 odsto, inflacija od oko četiri odsto i da je onda dovoljno da minimalna zarada poraste 9,2 odsto.

I ovogodišnji pregovori socijalno-ekonomskih partnera patili su od starih boljki, nerazumevanja ekonomske logike i neshvatanja funkcionisanja biznisa. Pojedini kibiceri/lobisti uporno istrajavaju na anahronim teorijama i aporijama potrošenog marksizma.

Bazična greška kojom se poništava ekonomska logika i motiv preduzetnika da stvara novu vrednost je fokus na zahtevu da se prihod deli a ne da se stvara. Recimo, važnije je da se novac iz preduzeća podeli na visoke........

© Danas