Ne prođe dan a da ne padne neko od prepoštenih, časnih i nepotkupljivih rodoljuba. Niš, Novi Sad, Vršac, Kruševac, Beograd… (dopisati grad po ličnom izboru) poprišta su na kojima lete glave funkcionera vladajuće partije i njihovih saradnika iz sive zone.

Niko se više ne pita zašto je neko od njih uhapšen, spisak nepočinstava koje su počinili veliki je, njihov kriminal je neskriven, a bahatost iritirajuća.

Da bi među pristalicama, ali i u široj javnosti ojačao temelje poljuljane vladavine, predsednik države krenuo je u još jednu „odlučnu borbu“ protiv korupcije.

Masovno hapsi bliske saradnike koje je, inače, sam postavljao i ljude od poverenja koji su svojim „donacijama“ učinili vladajuću stranku najbogatijim preduzećem u Srbiji.

Ali, onim što je do sada uradio, postigao je obrnuti efekat – umesto aplauza za odlučnost u antikorupcijskoj borbi šokirao je javnost razotkrivanjem uzroka i razmera kriminalizovane države i demistifikujući tvorevinu koju je sam stvorio. Realnost je grozomornija od onoga što se moglo zamisliti.

Ako je neko do sada i sumnjao, sada je od predsednika dobio dokaz funkcionisanja burazerske, kumovske ekonomije i uveravanje kako su lopovluk i kriminal razorili državu.

Režim pesnicom po ozbiljnom biznisu

Svedočimo neverovatnom priznanju političara kako je Srbija za dvanaest godina nekontrolisane vlasti postala leglo kriminala (i korupcije, naravno). Ovo što sad hapsi svoje pajtaše po Nišu, Beogradu, Vršcu… slika je njegovog režima, on građanima jasno priznaje „ovo je moja država, ja sam je stvorio“.

Ima li nekoga ko će da se iznenadi kad se slična hapšenja budu dogodila u nekom drugom gradu u Srbiji. Svaki grad, opština i varoš kandidati su za pritvaranje funkcionera lokalnih samouprava, javnih preduzeća, sudstva, novopečenih biznismena, ne samo u okviru borbe protiv korupcije........

© Danas