„Dobar dan, gospodine Čelo. Insistirali ste da sa vama uradimo ovaj intervju. Zašto?“

„Mislim da je nedovoljna pažnja posvećena mojoj istorijskoj izjavi da je izbor koji građani imaju jasan i nikad lakši. Evo, pogledajte samo, imate na jednom mestu Sisolinija, a na drugom rektora Đokića. Šta birate od ta dva?“

Kod tužioca na kiflicama

Kod tužioca na kiflicama

„Niste me razumeli. Imate na jednom mestu, evo zamislite da je to mesto ovde, Sisolinija, a na drugom mestu, onom mestu tamo, rektora Đokića. I sad, neko vam daje da izaberete jedno od ta dva. Šta biste izabrali?“

„Ja ne znam, ljudi, šta je sa vama. Je l’ ja govorim kineski? Inače, da li sam vam se pohvalio kako znam kineski? Vu ći ći. Eto, sintagma koju razume ceo kosmos. Hm, možda je prethodno pitanje trebalo ipak da postavim na kineskom. Dakle, s jedne strane je Vu ći ći, a s druge strane Đo ki ći, blo ka der. Šta birate?“

„Vi ste nemogući. Postoji dobra šansa da mi skoči pritisak od vaših odgovora, a zna se da sam ja........

© Danas