Pravo iz noćnog provoda, furam Bentlijem dvesta na sat ka Nišu, gde Žvalavi ima novu turu blamiranja. Poslao sam lično tri autobusa ćacovana, da dele šljage neposlušnim sendvičarima, lenjim roštiljdžijama i drskim blokadžijama. Smeškam se, gledajući na Fejsbuku snimak pandura koji se krsti kad je video moju ekipu u busu.

Malo sam jače mrknuo lobetinu pa mi je zasuzilo oko, te nakratko gubim kontrolu za volanom, što je dovoljno da se dva busa sa sendvičarima slupaju i na taj način dodatno osiromaše ionako bedan odziv. Da se razumemo, može odziv da bude bolji, ali scene kada Žvalavi plače jer ga više niko ne voli vrede više od dobro posećenog mitinga.

Jurim dalje, pevušim svoje omiljene pesme, kad imam šta da vidim – drama na autoputu. Vozilo iz Žvaljkove pratnje se zaustavilo. Dobro mi je poznato, jer sam ih nekoliko, po šezdeset odsto višoj ceni, uvalio tim majmunima. Ispred njega stoji auto iz pratnje onog........

© Danas