Bio je septembar, 2001, možda čak eto i deveti, kada je Narodna knjiga iz Beograda objavila moj prvi roman „Ples sitnih demona“. Zadnja stranica Danasa posvetiće ovu kolumnu tom lepom jubileju.

Napisao sam ga godinu dana ranije. Proces je trajao dvanaest dana, od kraja avgusta, do početka septembra, u vreme zahuktale predizborne kampanje za izbore koje će Slobodan Milošević izgubiti.

Kako tako brzo? Pa, završivši Pravno-birotehničku sa dovoljnom ocenom iz daktilografije, stekao sam dovoljno veliku brzinu kucanja. Evo, pitajte Matkovića, urednika naše zadnje strane i mog druga iz odeljenja. Dovoljno je samo bilo tu brzinu kucanja priključiti za pravu ideju.

Ko ide u Kesićev termin

Ko ide u Kesićev termin

Pokušao sam proleća 2000. da napišem roman o prvom srpskom astronautu Bojanu Lešniku, koji po povratku iz svemira počinje psihički da puca. Napisao sam sedamdesetak kompjuterskih stranica i onda sam zakucao. Zbrzao sam kraj i ispalo je bedno.

Pokušao sam u istom vremenskom periodu da napišem i roman o bombardovanju, zvao se „Kratak roman o ratu........

© Danas