„Dripci, dovela sam vas u Brisel, da otvorimo klaster tri. Siniša, skini šajkaču, da li si realan. Zašto nosiš majicu s mojim likom? Mislim, hvala, ali možda je too much…“

„Čale, nisi to ti, nego Karađorđe. Nisam stigao da je skinem posle nastupa pod šatrom, žurim se u penziju.“

„Kakvu sad penziju, usred rata s blokaderima? Izdaja?“

„Ne, ne, ne bih ja nikada izdao, ali bih u penziju otišao odmah, da se pitam, ali se ne pitam. Pitaju se drugi. To mi ponekad smeta, jer vreme mi je za penziju. Toliko sam se nakrao, ovaj, naradio, da sam odavno morao u penziju, ali, eto, ne zavisi sve od mene, takoreći, ne zavisi ništa.“

„Dobro, ne smaraj. Đuriću, šta si se zablenuo, reci i ti nešto, čisto da proverimo jesi li živ. Nemoj da tapšeš, nego reci nešto. Siniša, reci mu!“

Ekskluzivitet u varanju

Ekskluzivitet u varanju

„Šta da mu kažem, znaš i sama kakav je kad ga uhvati tapšanje. Nego, da li bih ovde možda mogao da izboksujem neku finu penzijicu, šta misliš?“

„Dosta više s penzijom. Nema penzije ni za koga od nas, ma koliko da smo se nakrali, pardon, naradili. Mora da se krade, pardon da se radi,........

© Danas