Ima taj roman, kod nas ga je objavila Booka: „Zavod za nagađanje“. Mi ovde, sva je prilika, u glavama nemamo ni Zavod za uočavanje očiglednosti; ne može se reći da je ta institucija oteta kao sve druge, jer je naprosto nije ni bilo – a u mnogim glavama nema je čak ni sad. Ovo kucam upravo videvši vest šta se desilo u Kragujevcu kod Centra izvrsnosti: obrušavanje potpornih zidova, dokumentovano video-snimkom. Ne znam kakav je to centar, ali samo njegovo ime i ova situacija… sve to skupa zvuči kao obukvaljena metafora, zastrašujuća ironija. Neko bi rekao ironija sudbine, ali baš tu je caka: „sudbina“ je reč za silu nepredvidivosti, a ne za uzročno-posledične veze koje su apsolutno vidljive, jasne i samoobjašnjavajuće. Šta smo ovo dočekali, pitamo se često. Pa evo, da vidimo kakav je bio doček činjenica u prethodnih sedam dana.

Predsednik bi da se zvanično proglasi vrhovnim komandantom vojske, i neki to nalaze uznemirujućom stvari. Umesto da je dočekaju s olakšanjem: ozvaničava se očiglednost. Bilo bi još bolje da se zvanično proglasi i šefom policije, i službe, čak i one vatrogasne, da postane svi ministri i premijer, i vrhovni kum mafije i the sudija nad sudijama, da kaže da je od danas predsednik svih kućnih saveta i sam savet jednočlani, da kaže ja sam svenadležan za svako kijanje i uprđivanje, da, i za ono........

© Danas