Nije najgadnije što taj čovekoid otvoreno želi da vlada, da ponižava i tlači, maltretrira, bije, hapsi, da lično štiti kriminalce i naziva omladinu sopstvene zemlje nacistima, ustašama, teroristima, da siledžije proglašava junacima, da rasprodaje zemlju kao da je njegova, da gazi i gasi univerzitet, sudstvo, ustav, razum – ne, najgadnije je što sve pobrojano naziva srpstvom, slobodom, poštenjem, pameću, rodoljubljem, pravdom, napretkom.

Savršeno oslikano u novosloganu „bolje ćaci nego naci“, dok zapravo kolovodi ekipom koja je i jedno i drugo: nacisti su, koliko se sećamo, tvrdili da su iznad drugih, posebna rasa, šta li; kad neki ne odgovaraju ni za smrt šesnaestoro ljudi, a neki drugi su uhapšeni za polivanje vodom, kada se ista kazna dobije za gaženje devojke na pešačkom i za nokautiranje siledžije, kad neke jedu stenice na Klisi mesecima – gde su inače dospeli jer su ilegalno prisluškivani – a neko čije ime počinje sa G a završava s oranvesić preleži jedva jednu noć u pritvoru zbog nadstrešnice, šta je to nego podela na višu i nižu sortu, na nedodirljive i sitnu boraniju, besmrtnike i smrtunčad?

Da bi se razumela glavna karakteristika koja se traži onamo u regrutnom centru, evo kratke ilustracije: na velikim festivalima, gde je publika mešovita, poneko bude pred binom kad svira bend koji mu se ne dopada, pa uzme da dobacuje........

© Danas