Kiša je, noć je, ispred RTS-a smo. Tu sam do zore, onda malo sna, pa pisanje kolumne.

Ta kolumna trebalo bi da bude o Pazaru, jer u Pazaru je zaista bilo veličanstveno. Zajedništvo je onamo posebno dirljivo. Trebalo bi da bude o Kraljevu. Trebalo bi da bude o biciklistima, jer ispisuju istoriju. Trebalo bi da bude o tome da je pred železničkom u Novom Sadu osvanuo blibord o kreditima za stanove za mlade, „jer mi gradimo snove“, to je takođe ispisivanje istorije – ali istorije besramlja. Trebalo bi reći koju i o trodnevnoj olimpijadi krindža, samitu ćacija dobrovoljnih i priteranih, što je isto ciljalo na istoriju, a ostaće zapamćeno jedino po novom retorskom hitu Ane B. Trebalo bi nešto reći o svim tim temama, da. Ali kiša je, noć je, ispred RTS-a smo, i bićemo sutra opet. O svemu ostalom bi trebalo, ali o ovome posebno mora.

Šta je suština: RTS je, ako ne kvaran, a ono u najmanju ruku lako pokvarljiv. Od strane bilo kog režima koji je tome oran, a svaki je. Nije svaki režim jednako kvaran, ali koliko je kvaran režim, toliko mu je kvaran RTS. Ta neverovatna spremnost da se, ma kakav sastav ljudstva unutra bio, uvek iznova po potrebi postane TV Bastilja – fenomen je posebnog reda, kao da vlast ima taster, a ogroman deo zaposlenih čipove, kojim se uključuje Bastilja-protokol. Otud bih........

© Danas