Agrarna politika ne može i ne sme da zavisi od toga ko je trenutno ministar. Nažalost, upravo se to kod nas dešava – svaka promena donosi prekid kontinuiteta i eksperimentisanje. U poslednjih nekoliko godina, Vojvodina je imala tri ministra za poljoprivredu – svi pravnici, administrativci bez agrarnog znanja. Umesto da unaprede sektor, oni su prvo morali da uče šta je agrar.

Da se radilo loše, pokazali su i rezultati izbora – smena pokrajinskog rukovodstva i poruka da je Autonomna Pokrajina Vojvodina dotakla svoj minimum. A očekivanja su bila suprotna. Kada je Igor Mirović postao predsednik Pokrajinske vlade, verovalo se da će odnosi sa Beogradom biti stabilniji, jer je prethodno već sarađivao sa tadašnjim gradonačelnikom Novog Sada Milošem V.

Najavljeni su ambiciozni planovi: završetak Kliničkog centra, Fruškogorskog koridora, završetak Žeželjevog mosta, obilaznice oko Petrovaradina… Iako su sredstva bila obezbeđena, projekti su se odugovlačili godinama. Klinički centar ni danas nije završen, Žeželjev most je čekao šest godina, a koridor kroz Frušku goru deceniju – projektna dokumentacija godinama je stajala po fiokama ministarstava, dok su se predsednik i tadašnja ministarka Zorana Mihajlović bavili drugim „prioritetima“.

Na predizbornim mitinzima u Rumi i Novom Sadu, predsednik Vučić najavljivao je nove koridore, ali Fruškogorski nije ni spomenuo. Pred prošlogodišnje izbore, rekao je da Vojvodina nije dobila nijedan put 40 godina – i obećao velike radove: koridor........

© Danas