U okviru međunarodnog naučnog projekta CLIMOS, u kojem su učestvovali istraživači iz Srbije, 31. maja pokrenut je sistem za rano upozoravanje na rizik od peščanih mušica za celu Evropu, Tursku i Izrael.

U pitanju je aplikacija koja je jednostavna za korišćenje, a koju mogu da koriste lekari, veterinari i njihova udruženja, institucije javnog zdravlja, ali i svi mi koji smo zabrinuti oko pojave ovih nedovoljno poznatih mušica, prenosi Klima 101.

Peščane mušice, odnosno flebotomine ili papataći, su mali insekti, do tri puta manji od komarca, koji žive u toplim krajevima Mediterana i južne Evrope – i koji se danas, usled klimatskih promena, sele i u severnije krajeve, uključujući i Srbiju.

Ovi sićušni insekti se hrane krvlju i tako prenose zarazne bolesti, uključujući i lajšmaniozu, što ih čini važnim za javno zdravlje.

Sistem za rano upozoravanje nastao je na osnovu višegodišnjih istraživanja, koja su podrazumevala razvoj klimatskih modela zasnovanih na istorijskim podacima, i terenskom radu tokom 2023. i 2024. godine, kada je prikupljeno i analizirano nešto više od 94.000 peščanih mušica i zaraznih patogena koje one nose.

Rezultati pokazuju da su peščane mušice sve prisutniji vektor različitih zaraza, kako u Srbiji, tako i širom Evrope.

Peščane mušice, lajšmanija i klimatske promene: Da li je Srbija postala tlo za tropske bolesti?

Peščane mušice, lajšmanija i klimatske promene: Da li je Srbija postala tlo za tropske bolesti?

Peščane mušice su vektori virusnih i drugih oboljenja

Peščane mušice mogu da prenose dve vrste patogena: parazite, koji mogu da izazovu bolest koja se zove lajšmanioza, i viruse, od kojih neki izazivaju samo blage virusne infekcije, dok neki mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija kao što su letnji meningitisi.

Kako se peščane mušice hrave krvlju, u riziku od bolesti koje one prenose su ljudi i životinje.

U Evropi su bolesti koje one prenose zonootske, odnosno ne mogu se preneti direktno sa čoveka na čoveka, nego traže životinju kao prenosioca.

Istraživanja pokazuju da su peščane mušice svaštojedi kada je prehrana krvlju u pitanju, međutim glavni i najčešći prenosioci bolesti koje one prenose – lajšmanioze i različitih virusa (tzv. flebovirusa) su psi, pa zatim glodari i divlje životinje.

Šta je lajšmanijaza i koliko je ima u Srbiji?

Šta je lajšmanijaza i koliko je ima u Srbiji?

Život i razvoj peščanih mušica, kao i komaraca, zahteva relativno visoku temperaturu. One su sezonski insekti, aktivne su u periodu od najranije marta do najkasnije novembra, a........

© Danas