Za razgovor sa Dejanom Begovićem, prevodiocem, izvršnim direktorom Kreativnog centra, predsednikom Skupštine Udruženja izdavača i knjižara Srbije, ima više razloga, a povod je planetarni fenomen DŽulija Donaldson i njene knjige o Grozonu. Kreativni centar je 10. septembra predstavljanjem nove knjige ove britanske književnice „Grozon baka“, u Begovićevom prevodu, bio deo svetske akcije popularizacije čitanja među decom koju je pokrenula Velika Britanija proglasivši 2026.

„Nacionalnom godinom čitanja“. Gužva i interesovanje dece i roditelja u jednoj od dve beogradske knjižare ove izdavačke kuće u Tržnom Eurocentru potvrđuju koliko je knjiga važna za razvoj novih generacija što dodatno aktuelizuje najavljeno (ne)učešće većeg broja domaćih izdavača, ne samo članova UKIS na predstojećem 69. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Zašto je objavljivanje „Grozon Bake“, takoreći planetarni događaj i kako je Kreativni centar postao deo kampanje, čiji je ključni događaj svetska promocija 10. septembra?

-Slikovnica „Grozon“ objavljena je u Velikoj Britaniji prvi put 1999. godine. Prema podacima iz izdavačke kuće Macmillan, ovo izdanje je do danas prevedeno na 107 jezika i dijalekata širom sveta. U Macmillan-u ponosno ističu da su na više jezika prevedene još samo dve knjige: Don Kihot i Biblija. Nakon pet godina, tačnije 2004, objavljeno je i Grozonovo dete, nastavak priče o malom hrabrom mišu i strašnom Grozonu koji živi u dubokom tamnom gaju. Dečja spisateljica DŽulija Donaldson i ilustrator Aksel Šefler objavili su od tada više od 25 izdanja, od kojih je većinu preveo i objavio Kreativni centar. Pored toga, ovaj autorski tandem objavio je i 11 naslova u okviru serijala „Priče iz Žirove šume“, od kojih je do sada kod nas prevedeno šest, a ostali su u pripremi. Ipak, poslednjih godina govorkalo se o novom, trećem nastavku priče o Grozonu. I konačno je ovih dana, istovremeno u preko pedeset zemalja, među kojima je i Srbija, stigla Grozon Baka. Ova slikovnica je u Velikoj Britaniji deo nacionalne kampanje kojom se populariše čitanje među najmlađim čitaocima, a brojni izdavači širom svetu priključili su se kampanji kako bi u svojim zemljama motivisali roditelje da više čitaju s decom od najranijih dana.

Ko će učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu: Rok istekao, bojkot izdavača i dalje u igri

Ko će učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu: Rok istekao, bojkot izdavača i dalje u igri

Kako objašnjavate uspeh knjiga DŽulije Donaldson?

-DŽulija Donaldson veoma pažljivo promišlja o temama kojima će se baviti u svojim slikovnicama. To su često teme koje na vrlo originalan način dodiruju najvažnija moralna i etička pitanja sa kojima i najmlađi čitaoci treba da se upoznaju.

„Grozon Baka“ nas uči tome da i situacije u kojima nas neko nadmudri mogu da se završe na opšte zadovoljstvo i imaju srećan kraj. Koliko je ovakva poruka važna u današnje vreme, kada su na ceni neke druge vrednosti?

-Kao i u prethodne dve knjige o Grozonu, i u Grozon Baki ponovo se nad malim mišem nadvija pretnja i dugo nam se čini da će on loše proći na kraju. Ipak, miš je hrabar i mudar, pa vešto uspeva da se izvuče iz opasne situacije. Ali ovoj priči sasvim novo svetlo daje neočekivan rasplet, jer na kraju Grozon Baka zapravo šalje onu najvažniju poruku zbog koje je ova knjiga i napisana – da sa podsticanjem čitanja i učenjem pisanja treba početi što ranije. Deca koja zavole knjigu sebi otvaraju puteve prema znanju i, kasnije, primeni tog znanja u životu, što jeste važan uslov za sreću i zadovoljstvo svetom oko sebe.

Da li se može reći da ste specijalista za prevođenje dela DŽulije Donaldson na srpski jezik?

– Ono što sasvim pouzdano mogu da kažem, rad na prevođenju knjiga DŽulije Donaldson je izazovan i težak, ali istovremeno i beskrajno zabavan. Ona je vešt i pronicljiv stihopisac, brzo misli, a njene rime i poruke su izrazito jasne, i to je ono što je važno preneti malim čitaocima u prevođenju njenih knjiga. NJeni........

© Danas