Često se u javnosti može čuti da sudije „ćute“, „zašto se sudije ne pobune“, zašto ne „protestuju“ i slično.

Da bi se uopšte razumelo šta je to „sudija“, neophodno je neko jednostavno upoznavanje sa izborom i obavezama ove funkcije. Naravno, naslov ovog teksta je sa namerom bombastičan, čak tabloidni, parodija na tekstove koji uglavnom nemaju veze sa naslovima, unapred namenjeni osudi od strane čitalaca, nakon njihove nesvesne lične projekcije. Ko ne želi da se bavi suštinom, neka se slobodno zadrži u naslovu i nastavi da ostrašćeno ide u „lov na veštice“.

Uslovi za sudiju (formalni)

Zakonom o sudijama („Sl. glasnik RS“, br. 10/2023) propisano je ko može i pod kojim uslovima biti biran sa sudiju. Tako je propisano da za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnom organu, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit (nakon odrađenog pripravničkog staža koji u sudu traje dve godine, a u drugim državnim organima i duže) i koji je stručan, osposobljen i dostojan za vršenje sudijske funkcije (što podrazumeva radno iskustvo u struci). Dalje, Zakon kaže da je potrebno radno iskustvo posle položenog pravosudnog ispita u pravnoj struci – dve godine za sudiju prekršajnog suda, tri godine za sudiju osnovnog suda, šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Prekršajnog apelacionog suda, deset godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda i dvanaest godina za sudiju Vrhovnog suda.

Ostali uslovi za izbor (možda i najbitniji)

Pored obaveznih formalnih uslova da bi neko bio biran za sudiju prvog ili višeg stepena, postoje i oni drugi, u Zakonu nazvani „ostali“, ali u........

© Danas