Bila sam malo dete koje još uvek nije znalo šta je to seksualnost kada sam prvi put videla na televiziji da neki ljudi biju druge ljude jer su različiti. Država tada nije zaštitila one koji su želeli da ukažu na svoj težak položaj u društvu, već je dopustila da razularena skupina prebije ljude nkoji su različite seksualnosti od većine. Kakav poraz države koja treba da bude država svih građana.

Danas, država ih štiti. Jednom godišnje. Mogu da prošetaju. Napredak? Jeste. Dovoljan? Nije. Ljudi koji su pripadnici LGBT populacije i danas su ugroženi, ne mogu da ostvare svoja prava, u najmanju ruku nisu ravnopravni u društvu sa većinskom zajednicom, većinskom u smislu svoje seksualnosti. Zato smo dužni da podržimo održavanje šetnje, odnosno protesta i kao i svakog septembra ukažemo na probleme sa kojima se suočava ova zajednica.

Pretpostavljam da će biti onih koji će reći da sada imamo prečih problema, da nije vreme, da sada treba da se borimo protiv autokratskog režima… Izgovori. Kao i kad sam bila u Srebrenici da se poklonim nevinim bošnjačkim žrtvama ili u Glini isto tako nevinim srpskim žrtvama, kao što se klanjam nevinim albanskim ili hrvatskim žrtvama, tako i sada ima glasova koji kažu da nije vreme da se borimo........

© Danas