Osnovno kućno vaspitanje nalaže da drugog, neistomišljenika, političkog konkurenta ne nazivaš kretenom, izdajicom, stranim plaćenikom, imbecilom, srbomrscem, srpskim ustašom… Spisak je predugačak. Političke rasprave zahtevaju probranije izraze čak i ukoliko „prozivač“ poseduje konkretne, pouzdane dokaze.

Kako protesti ne jenjavaju, čini se nikad više nacionalnih dušebrižnika i dežurnih lovaca na izdajnike. U najmanju ruku je nekulturno kada neki ljudi, proterani iz drugih delova bivše SFRJ, vređaju građane Srbije, brecaju se njih, sole im pamet i mere rodoljublje pojedinih pripadnika većinskog srpskog naroda u čijoj su se državi skućili.

Ako su veći rodoljubi, veći Srbi od nekih Srba odavde zašto su otišli sa svojih vekovnih ognjišta? Brane ovde Srbiju od Srba? Zašto nisu ostali da se bore za srpske interese, srpsku grudu, srpski identitet tamo? Proizlazi da su oni Srbi koji su ostali i istrajavaju na očuvanju srpskog naroda i kulture tamo ipak veće patriote od ovih pristiglih Srba kritizera i rukovaoca vage za tačno merenje srpskog rodoljublja.

Predsednik ovdašnjeg Pokreta Srba Krajišnika ide tako daleko da javno poziva na hapšenje članova pokreta Proglas nazivajući ih kretenima. Od koga ili na osnovu čega je predsednik jednog pokreta dobio božansko, uzvišeno pravo (od Svetog Save?) da takvom lakoćom presuđuje drugom pokretu i šalje ga u zatvor?

Ili je sam predsednik Pokreta Krajišnika živi svetac? Ili je kao u Domanovićevoj „Dangi“, negde usput pokupio, junački primio na čelo belege najčistokrvnijeg, najpravoslavnijeg Srbina? A možda je on samo danju tu, u Srbiji, dok noćom i dalje herojski bdi nad famoznom granicom Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica?

I Ana Brnabić je radila za USAID

Ali zašto se malo, makar novopridošli „prozivači“ ne stave u položaj prozivanih i stigmatizovanih „anti Srba“ ovde u Srbiji? Ako su došli iz drugih država nekadašnje SFRJ pod pritiskom i salvom uvreda, bili tamo šikanirani, izloženi hapšenju i nasilju, zašto su to tako brzo zaboravili? Da nisu zaboravili, da se toga odlično sećaju ne bi to isto činili, vređali, omalovažavali, etiketirali i pretili hapšenjem građanima koji drugačije misle ovde, u svojoj domovini Srbiji.

Ili se njihovo ponašanje jednostavno može sociopsihološki objasniti autoritarnom strukturom njihove ličnosti: potčinjavaju se, dive moćnijem od sebe, a potcenjuju i preziru slabije? Pošto njihov idol Aleksandar Vučić, kako kaže prof. dr Duško Radosavljević, „deli ljude i određuje ko je dobar, a ko loš?, onda i oni........

© Danas