Da li država treba da pomaže IT i bankarski sektor? Da. Ali krenimo redom.

Srpski bankarski sektor danas deluje stabilan i visoko profitabilan, no ne bez unutrašnjih problema: regulativa, iako formalno neutralna, u praksi nameće troškove koje mogu da iznesu samo velike banke, dok manji igrači i potencijalni novi učesnici ostaju na margini. Dodatno, bankarska IT infrastruktura je u velikoj meri centralizovana oko ograničenog broja dobavljača, što sužava prostor za konkurenciju i inovacije i predstavlja stratešku ranjivost.

Sa druge strane, iako je domaća IT industrija vitalna, njena uloga je uglavnom ograničena na podizvođačke poslove. To znači da se najveći deo vrednosti – proizvodi, licence i dugoročni prihodi – izmešta van zemlje. Sve se češće u javnosti poziva na promenu ove situacije, ali bez ponuđenih rešenja.

Danas regionalno tržište bankarskog softvera u velikoj meri zavisi od nekoliko velikih platformi. To nije sporno samo po sebi, ali bez otvorenih standarda novi igrači teško mogu da ponude alternative ili da se integrišu sa postojećim sistemima. Kada je banka tehnološki „zaključana“, ona teško može da menja dobavljača ili uvodi nove usluge, što usporava ceo sektor.

Umesto da bankarstvo posmatramo samo kroz broj banaka i kamatne stope, potrebno je da ga sagledamo kao osnovu za razvoj domaće finteh industrije. Bankarski sistem nije samo finansijski posrednik, već platforma na kojoj se grade novi digitalni proizvodi. Ako želimo sistem koji služi........

© Danas