„Gledam taj veliki grad

kako u smradu tone”

(Goribor/Grad)

U predvečerje, dok se Bor prepušta onoj čudnoj tišini između radnog dana i noći, šetam ulicom koja vodi do moje osnovne škole. Trotoar je širok tačno onoliko koliko je neko odmerio da bude dovoljno – za jednog čoveka. Na trotoaru je parkiran automobil. Vlasnik je očigledno smatrao da je ovo mesto za njegovog čeličnog prijatelja. Nema mesta za dečicu koja će sutra ujutru ovuda trčati sa rancem na leđima.

Kako sam izašao na glavnu ulicu ugledao sam majku sa ćerkicom kako zabrinuto stoje na ivici trotoara, neodlučno gledajući u ulicu sa četiri saobraćajne trake. Semafor im je u tom trenutku davao osam sekundi. Osam sekundi da pređu oko petnaest metara. Osam sekundi da odluče da li da pretrče ili da sačekaju sledeći ciklus.

Semafor kao mašina uvek nagrađuje drugu mašinu — automobil, dajući mu više vremena. Nije semafor tu problem. Njega je projektovao čovek koji je izgubio svoju ljudsku suštinu. Ovo je priča o toj suštini, jednoj knjizi i borbi protiv takvih ljudi.

Pomenuta scena na ulici me je naterala da po drugi put sa police uzmem knjigu „Smrt i život velikih američkih gradova“. Na korici ima mrlju od kafe — ostatak jednog prepodneva i uspomene na život u studentskom domu „Karaburma“. Gledajući u korice razmišljam kako nas ponekad knjige ne pronalaze i ne dozivaju slučajno, već dolaze kao odgovor na pitanja koja svakodnevno sebi postavljamo. Nije to bila literatura iz struke, niti obavezna lektira u školi. Ova knjiga je simbol urbane revolucije. Ne one bučne, ne one koja gori na trgovima, već one tihe, ali neizbežne – revolucije koja ulicu vraća ljudima.

Džejn Džejkobs je rođena 4. maja 1916. godine u Skrantonu, u saveznoj državi Pensilvaniji. Nije bila urbanista, nije bila arhitekta, niti saobraćajni inženjer. Bila je novinarka i publicistkinja, a po životnom pozivu — revolucionarka. I hvala Bogu na tome. Da je bila deo struke, možda bi poverovala da su gradovi skup pravila, regulacija i zgrada. Možda bi učila o gradovima iz ptičje perspektive, kao o mapama, a ne o živim organizmima. A ona je stajala dole, na zemlji, među decom, penzionerima, dostavljačima, komšijama i psima. Među onima koji zaista žive i stvaraju grad. I to ju je učinilo nepogrešivom u stavovima, idejama i razmišljanjima. Tako je postala besmrtna.

Džejnine „oči na ulici” — to je jedna od najsnažnijih metafora koju nam je ostavila. To nisu kamere. Nisu policajci. Nisu znakovi zabrane. To su prodavačice u radnji na ćošku. Penzioneri koji sede na klupi. Komšinica koja iznosi đubre. Deca koja se igraju ispred zgrade. Oči na ulici su garancija života. Ne kao kontrola, već kao prisutnost.

Džejn je tvrdila da sigurnost ne dolazi od izolacije i zatvaranja, već od toga da ljudi vide jedni druge. Da se poznaju, makar pogledom. Da prostor nije pust. Da neko uvek gleda. Ne da bi prijavio, već da bi prepoznao. Da bi reagovao. Da bi bio tu. Grad koji ima oči na ulici je grad koji ima imunitet. On ne traži represiju, on se brani prisustvom.

U društvu koje svesno proizvodi nepoverenje, otuđenje i ograđivanje, „oči na ulici” su čin otpora. One su dokaz da se zajednica ne gradi na uniformi, već na susretu. Na svakodnevici. Na ritmu poznatih lica. Ulice sa očima su ulice sa dušom.

Oči ulice su postale sintagma koja se smatra njenim zaštitnim znakom i najsnažnijim uporištem njenog socijalnog koncepta i pogleda na svet.

Igor Velić nagrađen za promociju bezbednog i održivog saobraćaja

Ovde bih sada izdvojio jedan citat iz knjige, citat o kom vam neće pričati na Saobraćajnom fakultetu: „Ulice u gradovima služe mnogo čemu drugom osim što obezbeđuju protok vozila, a gradski trotoari — delovi ulica namenjeni pešacima — služe mnogo čemu drugom osim što omogućavaju prolaz pešaka. Njihovo korišćenje je povezano sa saobraćajem, ali se ne može poistovetiti s njim, i oni su sami po sebi isto toliko bitni za pravilno funkcionisanje gradova kao i saobraćaj.

Gradski trotoar sam po sebi ne predstavlja ništa. On je prosto jedna apstrakcija. Dobija smisao tek u sprezi sa zgradama i drugim elementima u prostoru koji imaju različitu namenu i nižu se duž njega ili duž drugih trotoara u njegovoj neposrednoj blizini. Isto bi se moglo reći i za ulice, u smislu da se one koriste i u druge........

© Danas