Većina filmova o putovanju kroz vreme ne zamara se matematikom – ili, preciznije, kvantnom fizikom koja bi objasnila kako bi putovanje kroz vreme zapravo moglo da funkcioniše. Scenaristi i reditelji koriste one koncepte putovanja kroz vreme koji odgovaraju njihovoj priči, a zanemaruju one koji im ne idu u prilog.

Na primer, kada Dok Braun odvede Martija i Dženifer u budućnost u filmu Back to the Future Part II, oni zapravo ne bi mogli da sretnu svoju decu, jer bi Marti i Dženifer prethodnih 30 godina bili odsutni iz vremenske linije. Čekajte. Šta?

To je samo jedan primer kako najomiljenija filmska franšiza o putovanju kroz vreme zanemaruje teorijska pravila takvog putovanja, a isto važi i za gotovo svaki drugi film na ovu temu. Čim u jednačinu ubacite makar osnovne principe stvarne nauke, sve počinje da se raspada.

Ipak, postoji nekoliko filmova koji zaista imaju izvesnog naučnog smisla, jer su njihovi scenaristi ili detaljno proučavali zakone kvantne fizike za potrebe priče, ili su upravo od tih zakona krenuli i na njima izgradili priču. Iako je to svakako retkost, evo pet takvih primera.

Naučnofantastični ep Kristofera Nolana iz 2014. godine, Interstellar, nesumnjivo je najpoznatiji film koji je pokušao da što detaljnije istraži zakone kvantne fizike. To je najverovatnije zato što je koncept, zajedno sa producentkinjom Lindom Obst, razvio teorijski fizičar Kip Torn, koji je na filmu radio i kao naučni konsultant.

Film istražuje pojave poput crnih rupa i dilatacije vremena. Uz to, u završnom delu prikazuje i putovanje kroz vreme. Astronaut Kuper (Metju Mekonahi) ulazi u crnu rupu i dospeva u nešto što se naziva „teseraktom“, konstrukciju koju su stvorili ljudi iz budućnosti i koja vreme može da predstavi kao fizički prostor, omogućavajući Kuperu da komunicira sa svojom ćerkom u prošlosti.

Doduše, postojanje teserakta objašnjeno je time da su ga napravili ljudi iz budućnosti, ali ovaj element priče koristi se kako bi se istražilo na koji način bi putovanje kroz vreme moglo da postane moguće, uz oslanjanje na činjenicu da su crne rupe za nas i dalje u velikoj meri misterija.

Tehnički gledano, svaki prikaz putovanja kroz vreme u kojem neko odlazi u budućnost, ali se ne vraća u prošlost, ima određenu naučnu prednost u odnosu na druge priče o putovanju kroz vreme. Razlog je to što je putovanje u budućnost sasvim moguće – potrebno je samo da se krećete veoma brzo, odnosno brzinom približnom brzini svetlosti.

Što se brže krećete, vreme za vas sporije prolazi. Na Zemlji su posledice toga praktično neprimetne, ali pri izuzetno velikim brzinama u svemiru postaju značajne. Na primer, sateliti koji kruže oko Zemlje........

© Danas