Slika vredi više od hiljadu reči! Čuli smo tu izreku bezbroj puta. Postala je fraza. Kliše. Neizdrživo glasno, nanovo i nanovo, svakodnevno ipak urla svojom stamenošću. Tačna je! Da li ju je prvi izrekao Konfučije ili drugi Kinezi njegovog vremena? Nebitno je. Da, koristio ju je, govoreći doduše o skici, i Napoleon. Turgenjev se istom izrekom tvrdio da samo jedan crtež može da zameni desetine stranica u knjizi.

Onda su je preuzeli i poput blokeja na starim cipelama izlizali majstori prodaje svega i svačega. I svakoga! Takozvani marketinški stručnjaci. Ljube ih matera njine, vele sremačke pustahije. Priznajem da i sam verujem da slika – recimo fotografija, potom one pokretne, film dakle, konačno i njihova najmlađa, a najnapirlitanija sestrica televizija – u jednom pogledu ili kadru, može da zameni hiljadu reči.

Ali, čitaoče dragi, da li baš svaka slika i baš svaku reč? E, siguran sam da to pojednostavljanje ne prolazi kod svakog. Nekada je neophodno da slika, bilo koja od navedenih, ište pomoć reči. Jedne ili više njih. Zavisi.

Trudiću se da na ovom mestu, ne odveć u smarajućem ritmu pojavljivanja, pružim šansu rečima u sudaru sa slikom. Ne bilo kojom. Onoj koju vidimo na televizijskom ekranu, ili – hajde da dadem priliku........

© Danas