Posle završenog trodnevnog vašara u Beogradu, upriličenog po želji i promisli Aleksandra Vučića, ostaju brojna otvorena pitanja, da posvedoče o apsurdu ovakvog bitisanja.

Sve zvanične institucije države stavile su resurse, za koje su nominalno odgovorne, da predstavljaju logističku i svaku drugu podršku u organizaciji mitinga za jednog čoveka.

Bilo mu je potrebno da sebi dokaže kako je voljen i kako ume da organizuje „najveličanstveniji i najveći skup“ u istoriji Srbije. Svi iz njegovog okruženja, koji su mu asistirali i podržavali ga u naumu da sprovede suludu zamisao u delo, osećali su (koliko su sposobni da osete) da je u toj odluci sadržano mnogo nelogičnih komponenti. Ma koliko da su iracionalni i uljuljkani u višegodišnji doživljaj svemoći, nisu mogli da ne vide većinu građana koja je ustala protiv njih.

Delimično ih umiruje saznanje da uz sebe imaju različite naoružane formacije, ali ih brojnost i upornost pobunjenih onespokojava. Ne umiruje ih više ni vrhovnik, koji, evidentno, više nema nikakvih ideja. Sve što organizuje je neuspešna i groteskna imitacija sadržaja studentskog pokreta.

Pritiska ih spoznaja da im je svaka laž promptno otkrivana i ismejana. Na silu skupljene i........

© Danas