Nas, ljudska bića, u značajnoj meri određuju emocije. One su nekad nagrada, nekad kazna. Često ih ne razumemo jer mogu da preplave čitav sistem – telo, um i svest. Snažne emocije, kao što su tuga, duševna bol, bes, ljubav, nepravda… aktiviraju delove mozga, koji su evolutivno stariji od racionalnog. U njihovom naletu ne postoje reči koje bi mogle da ih opišu.

Nedostaje suština, esencija onog suptilnog fluida koji nas preplavi iznutra i izazove buru. Tada se sve pokrene, uzdrhti, zatreperi srce, prekine se dah, nahrupi, istovremeno snaga i slabost, nadraste se realnost i ta čudna mešavina nas poništi i iznova podigne svešću da smo jedinstveni, neponovljivi i sveopšte prisutni.

Nepravda, učinjena od pojedinca ili državnog i društvenog sistema je instanca koja izaziva snažne, opterećujuće emocije. Uslovljava teško osećanje bespomoćnosti, gneva i, nekad, poniženja. Mi se, decenijama, u Srbiji suočavamo sa nepravdom koju su nametnuli vlastodršci, uskraćujući većini prava na slobodno izražavanje mišljenja i delanja u skladu sa stečenim znanjem i veštinama. Nepravda je dovela do nejednakosti, diskriminacije i zloupotrebe moći. Poništene su moralne i etičke norme i zavladao je teror manjine nad većinom. Suspendovani su zakoni i pravila po kojima su organizovane savremene ljudske zajednice, zbog čega se zbio niz zločina i izgubljeni mnogi........

© Danas