Treća sezona serije „Senke nad Balkanom“ ponovo je u fokus javnosti vratila duhove predratnog Beograda, vremena u kojem su se preplitali špijunaža, visoka politika i iskreni revolucionarni zanos. Ipak, jedna figura iz tog perioda zaslužuje mnogo više od prolaznog filmskog kadra. To je Dido de Majo.

Njegovo ime danas prosečnom studentu ne znači mnogo, ali njegova sudbina nije samo biografija jednog čoveka; to je dijagnoza sistema koji je, u ime „svetlije budućnosti“, proždirao sopstvene heroje sa efikasnošću koja ledi krv u žilama.

Dido de Majo nije bio samo „predratni komunista“. Bio je vizionar, heroj francuskog pokreta otpora i umetnik čija je ruka spasavala živote tamo gde su oružje i diplomatija zakazali.

Grafičar slobode: Ruka koja je varala smrt

Pre nego što je postao žrtva sopstvenih drugova, de Majo je bio heroj Evrope. Bio je čovek akcije, intelektualac i borac koji je u vihoru Drugog svetskog rata postao legenda francuskog pokreta otpora (Résistance). NJegov najpotcenjeniji, a možda i najuzvišeniji dar, bio je njegov grafički talenat. Nakon poraza u Španskom građanskom ratu, hiljade boraca internacionalnih brigada našlo se u bezizlaznom položaju u francuskim logorima.

De Majo je tada svoju umetničku preciznost stavio u službu života. U improvizovanim laboratorijama, sa minimalnim alatom, on je bio glavni falsifikator pokreta otpora. NJegovom rukom iscrtani pečati, potpisi i dokumenti bili su toliko savršeni da su pred njima stajali zbunjeni čak i najpedantniji agenti Gestapoa. Zahvaljujući tim „umetničkim delima“, stotine boraca dobilo je nove identitete i kartu za život.

Dejan Stojiljković o priči treće sezone „Senki nad Balkanom“: „Narod voli da veruje u te fantastične priče, ali mi se oslanjamo na arhive i knjige“

Dejan Stojiljković o priči treće sezone „Senki nad Balkanom“: „Narod voli da veruje u te fantastične priče, ali mi se oslanjamo na arhive i knjige“

Vrhunac njegovog ratnog puta bilo je spektakularno spasavanje Andre Malroa, potonjeg francuskog ministra kulture i desne ruke generala De Gola. De Majo nije samo učestvovao u akciji; on je bio jedan od mozgova operacije koja je Malroa izvukla iz ruku dželata. Za Francusku, de Majo je bio vitez slobode. Za Jugoslaviju, po povratku 1945. godine, postao je sumnjivo lice.

Balkanski apsurd: Goli otok i ustaški dželati

Umesto da de Majo postane simbol nove, slobodne države, dočekao ga je mrak. Za jugoslovenske partijske drugove, po........

© Danas