Najniža penzija za zaposlene iznosi oko 31.000 dinara, dok poljoprivrednici preživljavaju sa neverovatnih 24.443 dinara.

Dok se u javnosti barata milijardama za kapitalne projekte i naoružanje, jedna kolona u tabelama PIO fonda izaziva jezu. Podaci o broju korisnika penzija u Srbiji otkrivaju tihu, masovnu tragediju koja se godinama odvija pod velom statistike, daleko od očiju javnosti, ostavljajući pola miliona ljudi na samoj granici biološkog opstanka.

Zvanični podaci Fonda PIO su neumoljivi: od 2019. godine broj penzionera u Srbiji je u konstantnom padu. Za nepune četiri godine iz sistema je „izbrisano“ skoro 60.000 ljudi. Ako znamo da svake godine u penziju ode između 80.000 i 90.000 novih osiguranika, postaje jasno da je ovaj broj daleko veći i da ovaj demografski kolaps nije puki niz okolnosti. To je nusproizvod politike koja najsiromašnije ostavlja na cedilu, gde svaki preminuli penzioner ne predstavlja gubitak za društvo, već surovu „uštedu“ i dobitak za budžet.

Penzioneri u Srbiji odustaju od hrane i lekova zbog troškova

Penzioneri u Srbiji odustaju od hrane i lekova zbog troškova

Država koja se hvali ekonomskim uspesima dok joj najstariji građani, oni koji su tu državu gradili, biraju između aspirina i vekne hleba, nalazi se u dubokom moralnom bankrotu. To nije „ekonomska nužnost“, to je svesno odustajanje od čoveka i čovečnosti.

Ovaj „napredni lapot“ ne zahteva mitski malj i pogaču i odlazak u šumu; on se sprovodi namernim okretanjem glave na drugu stranu.

Najniža penzija za zaposlene iznosi oko 31.000 dinara, dok poljoprivrednici preživljavaju sa neverovatnih 24.443 dinara.

U zemlji u kojoj je prosečna potrošačka korpa odavno premašila 100.000, a ona „minimalna“ (koju država propisuje kao prag preživljavanja) iznosi skoro 57.000 dinara, ova primanja zvuče kao loša šala. Čak i dva........

© Danas