Veče pre nego što će studenti izvesti blokadu na medicinskom fakultetu u Nišu (molim lektorke u Danasu da mi ne diraju malo slovo „m“, namerno je tako ostavljeno), ja iz pouzdanih izvora saznajem da je samo troje od ukupno 400 profesora sa tog fakulteta podržalo celu priču. Džaba su se organizovali studenti u neformalnu grupu, i za vikend uputili profesorima cirkularni mejl u kojem ih praktično mole za pomoć…

Dobro, znam šta ćete reći. Ko još čita cirkularne mejlove, i to vikendom.

Ponedeljak je ipak stigao, i situacija se drastično promenila. Dobro, pomislio sam, verovatno su jutros svi profesori videli sporni mejl i podrška studentima je zbog toga naglo skočila, čak za 100%.

Ukupno šestoro profesora medicine je sada stalo iza svojih studenata. Pošto ćemo u ovom tekstu da se igramo statistike, izrazićemo tu podršku ovako: oko 1.5% od ukupnog broja svih profesora na medicinskom fakultetu u Nišu je sada podržavalo studente („m“ je ponovo namerno ostavljeno malim, lektorke, iskulirajte se).

Srećom, tog Dana B („B“ kao blokada, lektorke, znam i ja da je „Dan D“ inače) tražili smo opciju „pomoć prijatelja“, i sjatili su se kod nas profesori i studenti sa drugih fakulteta, pa smo kao poslednji fakultet u Nišu organizovali nekakvu blokadu.
Kakva je, takva je, ali naša je.

Studenti su bili vidno razočarani, nisu mogli da veruju da su ostavljeni da se praktično sami bore sa upravom koja je gluva na njihove zahteve; svi smo ih posavetovali da budu uporni i da će podrška stići uskoro u većem broju.

Prošlo je otad nekoliko nedelja, a mene je i dalje kopkala ta prokleta statistika. Pošto ja nisam profesor medicine u Nišu (daleko bilo), rešio sam da pozovem u pomoć mog prijatelja ChatGPT-ja. On zna odgovore na sva pitanja.

– Hej,........

© Danas