Četvrtak 27. februar

Palo je veče. Konačno. Sada više ništa ne mogu da promenim.

Deca su se preznojila od brufena i spavaju iza mene. Razneo ih grip. Nadam se da ih zvuci tastature neće probuditi.

Ostavio sam malopre dušek studentima na Pravnom. Sada mogu na miru da popijem kafu.

Ne, nismo urednik i ja pogrešili datum, ako se to pitate. Samo sam priču počeo od kraja, da pojačam suspens.

Petak 21. februar

Nisam Nokia, ali spajam ljude.

Kada sam uključio mobilni ujutru, inboks mi je već bio prepun. „Ima li neko dobro mesto za kamp prikolicu? Gde bi bajkeri najbolje mogli da se usidre? Ja nudim smeštaj, ja tražim smeštaj, molim vas samo bez kućnih ljubimaca, ja ne mogu da kuvam ali nudim prevoz, ja imam krevet na sprat, mi smo van Niša smo ali ćemo da vozimo kolima ako treba goste, kod mene po mogućstvu dve devojke…“

Kad li sam to počeo da radim na Bukingu, pitam sebe onako bunovan.

U ambulanti je zanimljivo… Većina pacijenata mi namigne kada krene iz ordinacije, i kaže: „Vidimo se 1. marta“.

Čitamo se, dobro je.

To me podseti na onu priču, kada mi drug zabrinuto kaže da misli da mi prisluškuju telefon… Bilo bi to uzaludno trošenje resursa, odgovaram ja. Sve mogu da pročitaju na mom fejsbuk profilu, ili u novinskim člancima. Budale!

Uveče pravim tabelu u svesci: „Smeštaj – ponuda, smeštaj – potražnja“, da ne pogrešim nešto. Velika je to odgovornost, da ispadnemo dobri domaćini, a ja nemam sekretaricu. Još.

Subota 22. februar

Posao oko smeštaja i organizacije su nam olakšale neke divne dame: Vesna, Milica, Nevena, Jovana, Mirjana… Napravile su grupu na fejsbuku, i tamo prosleđujemo sada upite oko noćenja u Nišu i sve potrebne informacije za dolazak u naš grad 1. marta. Mora da je to lavovski posao… Da im nisam u koži.

Pišem belešku za portal „Slobodna reč“, svojevrsnu pozivnicu ljudima da dođu u Niš sledećeg vikenda. Naslov mi se sam nameće: „Svi u Pariz, ja u Niš“.

Hm. Ako mi bude zafalilo teksta u ovom dnevniku za Danas, mogu da ubacim i nešto odatle (čujete li i vi iz pozadine: „Pera Kojot, super genije!“)

Vreme provedeno na telefonu mi je dostiglo rekordnih šest i po sati…........

© Danas