Otkad je sveta i Srba: „Koliko iskrica, toliko srećica, koliko varnica…“ Pali se grančica badnjaka.

Posle rata: „Sve ovo isto, samo tiše.“

Devedesete: „Grančice? Pih. Zapali celo drvo.“

Dvehiljadite: „Palimo lomače po portama, a i šire. Valhala, eat yourself!“

Prenaprednjački period: „Dodaj gume na lomaču, da zacrnimo i Mesec!“

Naprednjačke godine duge: „Ubaci vatromet. I bure koje leti u vazduh!“

2025. godina: „Ma zapali celu crkvu, nek’ ide život.“
…

Za Božić se sve vrti oko tradicije, pa reših i ja da ponovo uradim rekapitulaciju ovog velikog hrišćanskog praznika u Srba… Kao i prošle godine, moram da napomenem da ovo nije plod fikcije.

Dakle, Božić je stigao i u Srbiju. Sedmi je januar, sat otkucava 8.15h ujutru, a ja već imam spreman skoro ceo tekst za „Danas“ o božićnim ludorijama nebeskog naroda. Razlog za to je jednostavan; naš narod je dosta maštovit (pored toga što je tradicionalan) i ove godine je opet podigao letvicu. Polako ali sigurno smo igre bez granica, koje se širom Srbije održavaju na ovaj „mir-Božji“ praznik, proširili i na tzv. Badnji dan.

Stvarno, ranije si makar tog dana bio miran, i u spokoju svog doma zaštićen od cirkularnih poruka iz četa za kućni savet, ili roditeljske viber grupe sa klizanja; pa i od teta Slavicinih bogougodnih sličica-čestitki na fejsbuku. Ležeš uveče bez griže savesti da li i kako na njih da odgovoriš.

Ali ne, bajo moj.

Ove godine smo krenuli jako i tradicionalno od ranog jutra, i još 6. januara završili sa takmičenjem ko će za praznike da baci bolju rimu. Opet tradicionalno, pobednik je Uspeh Petrović, a ekskluzivno za vas izdvajam par pobedničkih stihova:
„Badnji dan je,........

© Danas