Znaš one generacijske poremećaje u familiji, moj ćale je bio mlađe dete, a tetka se rano udala. I tako ja danas imam bočnog unuka Noleta, koji je ove godina napunio sedamnaest godina. On je izuzetno bistar mlad čovek, što potvrđuje i činjenica da me obožava, a obožavanje mene je odraz izuzetne inteligencije.

Kako god bilo, dečko želi da studira žurnalistiku i pokušava da se oproba u pisanju tekstova. Ali, kad je u pitanju objavljivanje tekstova tu će Nole imati ozbiljan problem, na koji nailaze i iskusni kolumnisti i pisci, iz samo jednog razloga. Nole je protivnik aktuelnog režima i vrlo je mali broj štampanih i elektronskih medija u kojima uopšte dolazi u obzir objavljivanje njegovog prvog teksta. Sa velikim zadovoljstvom, ali i tugom trudim se da mu pomognem.

Zadovoljstvo je razumljivo, dečak od 17 godina ima dara, ima i mozga (što valjda ide jedno sa drugim), a to znači da je na listi nepoželjnih. U momentu pisanja ovog teksta Noletov tekst nije objavljen, a ja se iskreno nadam da se to dogodilo dok vi čitate ovo što vam pišem.

Moram da ne budem tužan jer jednom darovitom mladom čoveku ne mogu da pomognem u potpunosti. Zato što živimo u vremenu oštre podele u kojoj se ne ceni talenat, rad, obrazovanje, maštovitost (dopisati po želji), već pripadnost vladajućoj kasti. Srbija se dakle u svakoj delatnosti deli na podobne i nepodobne, a ne na kvalitetne i nekvalitetne. Po tom principu dele se nacionalne i ostale frekvencije, ali i sredstva iz budžeta.

Noletu je to apsolutno jasno i u svom tekstu na usudiću se reći, dopadljiv način, poziva na promenu ovakvog sistema. Pokušavam da njegov talenat bude presudan za moje........

© Danas