Decenijama unazad glavni razlog, neko bi rekao opravdanje, tesne saradnje Srbije i Ruske federacije bio je sadržan u pomoći oko očuvanja teritorijalne celovitosti Srbije, odnosno u očuvanju statusa Kosova i Metohije kao dela srpske teritorije. Budući da je ova zajednička borba očito izgubljena, suštinska uloga Ruske federacije je u značajnoj meri oslabljena. Ne računajući usluge ruskog aviona „iljušin“ u gašenju požara u Deliblatskoj peščari, ostala je još ta energetska veza, sadržana u obezbeđivanju niže cene prirodnog zemnog gasa od strane ruskog partnera.

U skorašnjoj izjavi, tada još predsednika Republike, a sada građanina Aleksandra Vučića, rečeno nam je da ćemo u nastupajućoj grejnoj sezoni za hiljadu kubnih metara prirodnog zemnog gasa plaćati 318 eura.

Realna cena na evropskom tražištu za istu količinu je 868 eura. Dakle, zahvaljujući dobročinstvu ruskih prijatelja i braće, plaćaćemo oko 550 eura manje. Ozbiljne su indicije da će Vučić ovo koristiti kao tezu u izbornoj kampanji koja traje.

A koliko nas zaista košta to dobročinstvo?

Otkako ruski partner gazduje Naftnom industrijom Srbije mnogo toga se promenilo u odnosu na period kada su za nju bile zadužene srpske nacionalne kompanije Naftagas, Jugopetrol ili Rafinerija nafte Pančevo.

Naime, u Srbiji je još od pre raspada Jugoslavije postojala vrlo ozbiljna istraživačka grupa akademika Dragomira Vitorovića. Prema ostvarenim naučnim rezultatima važila je za jednu od vodećih u svetu. Bio sam član tog tima od 1985. godine.........

© Danas