Optužnice za ratne zločine podižu se kako protiv osoba koje su uhapšene na Kosovu, tako i u odsustvu protiv lica koja nisu dostupna kosovskim organima, pri čemu je procenat osuđujućih presuda zabrinjavajuće visok. Pitanje adekvatnosti odbrane lica srpske nacionalnosti optuženih pred kosovskim pravosuđem veoma je kompleksno.

Iako optuženi formalno imaju pravo na stručnu odbranu, u praksi postoje ozbiljni sistemski i procesni problemi koji značajno ugrožavaju njenu efikasnost i pravičnost. Jedan od glavnih izazova jeste pravo na slobodan izbor branioca, koje je licima srpske nacionalnosti uhapšenim na Kosovu u praksi uskraćeno, budući da su često primorana da angažuju advokate povezane sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Jedan od glavnih stubova na kojima advokati zasnivaju odbranu optuženih za ratne zločine pred kosovskim sudovima jeste ukazivanje na potpuni nedostatak materijalnih dokaza. Ovaj način odbrane nije dao niti će dati ikakav rezultat. Naime, Haški tribunal (MKTJ) je kroz svoj Statut, a posebno kroz Pravilo 96 Pravilnika o postupku i dokazima, eksplicitno ustanovio pravilo da za dokazivanje seksualnog nasilja nije potrebna potvrda (potkrepljivanje) materijalnim dokazima.

U predmetu „Aleksovski“ je proširilo ovaj princip na sve zločine. Sud je jasno zauzeo stav da iskaz svedoka ili žrtve, ukoliko ga sudsko veće smatra........

© Danas